Srpske opštine mrtvo slovo
U senci predizborne kampanje, koja uoči izbora 24. aprila ulazi u završnicu, u Srbiji je prošla trogodišnjica parafiranja Briselskog sporazuma.
Podsetimo, 19. aprila 2013. u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, tadašnji srpski i kosovski premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači, parafirali su Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine. U medijima se za ovaj dokument odomaćio izraz Briselski sporazum, a tri godine nakon njegovog parafiranja malo je stvari koje su u praksi zaživele, a na koje su se obe strane obavezale.
Glavni argument srpskih vlasti da se pristane na sporazum - formiranje Zajednice srpskih opština - do današnjeg dana ostalo je samo mrtvo slovo na papiru, a svi rokovi koji su za to predviđeni aneksima odavno su probijeni, pa se čak ni sa izradom Statuta ZSO koji je trebao da bude usvojen 25. decembra, još nije ni počelo.
- Zajednica srpskih opština je velika šarena laža. Prvo, to nije institucija države Srbije, već institucija u okviru samoproglašene separatističke države Kosovo, a koja treba da stvori privid o kolektivnim pravima Srba. Na drugoj strani, vlada u Beogradu je prihvatila da se odrekne svojih institucija na Kosovu, da separatistima da državnost na kontu ZSO, a čak ni tu zajednicu nisu uspeli da ostvare u praksi - komentariše Marko Jakšić, funkcioner Demokratske stranke Srbije na KiM.
Kada je 19. aprila ispred Vlade Srbije parafirao sporazum, tadašnji premijer Ivica Dačić je rekao da je potpisana verzija koju je ponudila Ketrin Ešton i da se radi o "najpovoljnijem tekstu za srpsku stranu". Od 15 tačaka, koliko sadrži osnovni tekst sporazuma, prvih šest se odnosi na ZSO, koja treba da se formira u skladu sa kosovskim zakonima i ustavom.
Preostale tačke odnose se na integrisanje srpskih policajaca na severu pokrajine u jedinstvenu Kosovsku policiju, a isto je predviđeno i za pravosudne organe. Predviđeno je i "utapanje" srpskih sudija i tužilaca u jedinstven pravosudni sistem Kosova, gde se primenjuju ustav i zakoni secesionističke pokrajine. Ovako ispregovaran sporazum je za jedan deo opozicije bio veleizdajnički akt i faktičko priznanje Kosova (DSS i radikali), ali ga je većinska parlamentarna opozicija pozdravila, počev od Demokratske i Liberalno demokratske stranke pa do ligaša Nenada Čanka i stranaka nacionalnih manjina. Beograd je takođe dobio čestitke sa Zapada.
Prema mišljenju nekih analitičara upravo su ustupci koje su Vučić i Dačić napravili na štetu državnosti Republike Srbije glavni razlog zašto iz Brisela i Vašingtona još uvek stižu prevashodno pohvale Vladi Srbije i pored očiglednog urušavanja demokratskih institucija, gušenja slobode medija i jačanje autoritarnog karaktera vlasti oličenog u sadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću.
Osim što su prepušteni institucijama i zakonima separatističke vlasti u Prištini, za Srbe na Kosovu se stanje posle Briselskog sporazuma nije na bolje promenilo. Najnoviji hir Prištine da ne dozvoli ulazak na Kosmet osobama koje imaju lične isprave izdate u Srbiji, pokazalo je da su i nož i pogača u albanskim rukama. Kako slika blokiranih Srba sa dokumentima koja imaju srpska državna obeležja ukazuje i na nemoć srpske vlade, što u momentu pridobijanja birača vladajućim beogradskim strankama ne ide na ruku, to je i Brisel reagovao, pa se trenutno prelazak ljudi preko administrativne granice odvija bez većeg zastoja.
Povratak prognanih Srba i dalje je imaginaran pojam, a slike porušenih nadgrobnih spomenika, ili vandalskih napada na srpske hramove i dalje su sastavni deo kosovske svakodnevice. Srbi koji su po nalogu Beograda učestvovali na izborima za kosovskim parlament i tako dali legitimitet separatističkoj vlasti u Prištini, imaju svoje opravdanje za Briselski sporazum, kao i za to što se on ne primenjuje.
Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović tvrdi da su BS postignuti "mir i stabilnost", a da je odgovornost za neformiranje ZSO na Prištini.
- Priština ne želi da uradi svoj deo posla. Zato je važno da EU odblokira taj proces - kaže Stojanović za RTS.
