Unmik potrovao raseljene
Misija UN na Kosovu trebalo bi da javno, putem medija, prizna da su izbeglice koje je smestila u kampove na severu Kosovske Mitrovice - otrovane olovom! To je deo mišljenja Savetodavne komisije za ljudska prava te misije, doneto na osnovu žalbe porodica 138 pripadnika romske, aškalijske i egipatske manjine koji su živeli u pet kampova pod upravom Unmika. Pripadnici misije UN napravili su kampove i u njih smestili te nesrećnike na zagađenom tlu nedaleko od topionice Trepča.
Svi podnosioci tužbe tvrde da su otrovani olovom i da su kasnije zbog loše higijene i uslova u kampu imali zdravstvene probleme. Medicinskom i drugom dokumentacijom i statističkim podacima, u koje je naš list imao uvid, oni pokušavaju da dokažu da je trovanje olovom uzrok smrti starijih osoba i dece, kao i razlog za učestale pobačaje.
Navode da su nakon dolaska u kamp oboleli od: paralize, zapaljenja mozga, oštećen im je imuni sistem, imaju anemiju, poremećaje u ponašanju, hipertenziju, teškoće u disanju, probleme sa radom bubrega, nesvestice, visok krvni pritisak, bolove u mišićima i zglobovima, gubitak sluha i glavobolje.
Umesto 20 dana, ostali godinama
Tokom 1999. mnogi žitelji Romske mahale u južnoj Mitrovici su izbegli u severni deo grada zbog međuetničkog nasilja i uništenja njihovih domova. Oko 600 Roma je smešteno u kampove u mestima Žitkovac, Česmin Lug, Kablare, Leposavić i Osterode, u blizini topionice Trepča i lokacija na kojima se odlagao otpadni materijal iz topionice. Kampovi su trebalo da budu privremeni smeštaj do 20 dana, ali ljudi su tu bili godinama.
Priloženi medicinski dokumenti iz perioda od 2005. do 2008. pokazuju da je kod 65 osoba zabeležen visok nivo olova u krvi. Evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije je među 24 dece pregledanih u decembru 2005. u kampovima Kablare, Žitkovac i Česmin Lug, zaključio da su 18 njih za hitno medicinsko zbrinjavanje. SZO je 2004. upozorila UN na Kosovu na trajno ugrožavanje zdravlja usled trovanja olovom, pozivajući Unmik da odmah evakuiše decu i trudnice iz logora, ali u dokumentaciji te misije ne postoji nijedan papir koji dokazuje da su uopšte reagovali na tu preporuku.
Porodice su kao dokaz priložile i izveštaj Društva za ugrožene narode, gde se navodi da je 560 osoba od 1999. godine bilo izloženo smrtonosnim metalima. U dokumentu se citira Klaus Ditrih Runov, specijalista za medicinu prirodnog okruženja sa nemačkog instituta IDU, koji je posetio kampove na severu KiM.
Ništa od obeštećenja
Savetodavna komisija Unmika za ljudska prava saopštila je da bi UN trebalo da ponude finansijsko obeštećenje romskoj zajednici na Kosovu. Međutim, do sada je u više od 300 slučajeva, a većina je povezana sa nestalim licima, Komisija donela istu preporuku - da se porodicama isplati materijalna odšteta, pa ništa od toga nije bilo. To pitanje je postavljeno u pismu Koordinacije Udruženja porodica nestalih na KiM lani u novembru. Ni Unmik, ni vlada Srbije ništa nisu odgovorili.
- Analize pokazuju visok nivo olova u krvi, ali i ekstremno visoku koncentraciju raznih toksičnih elemenata: arsenika, aluminijuma, kadmijuma, kalaja, mangana i vanadijuma. Član NVO koji je dve godine radio u kampu, opisao je da je video "mnogo dece koja padaju bolesna zbog trovanja olovom".
- Njihove majke su ispričale kako su otkrile da su im deca bolesna. Počelo je sa promenama u ponašaju, postali su ljuti zbog malih stvari, onda izgube sluh, dezorjentisani su, i kako im postaje gore gube memoriju i povraćaju svakoga dana. Na kraju dobijaju bolove u nogama, padnu i onesveste se - ispričao je on, dodavši da je većina trudnica u kampu imala pobačaj ("Od 50 trudnica koje smo intervjuisali, većina je pobacila do petog meseca trudnoće".)
Izgubljeni životi i zdravlje
- Pratio sam ovaj slučaj od početka. Izgubljeni su životi, mnogo ljudi ima ozbiljne zdravstvene posledice - kazao je specijalni izvestilac UN za pitanja manjina Rita Izsak-Ndijaie, dodajući da mišljenje Komisije da je Unmik prekršio međunarodne obaveze.
Dve porodice su navele da im je jedno dete i dvoje odraslih preminulo u kampu. Porodica N. dostavila je medicinske podatke o smrti četvorogodišnje devojčice D. M. u julu 2004. U martu te godine joj je dijagnostifikovano trovanje olovom i anemija.
Porodice tvrde da i pored toga nisu bile raseljene iz tih kampova u kojima im često nije bila dostupna tekuća voda, hrana, struja, grejanje, zdravstvena zaštita.
