Otimačina po zakonu!
Pored svih muka koje Srbi imaju kada pokušavaju da vrate uzurpiranu imovinu na Kosovu, jedna od najvećih prepreka je Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata kojim je praktično ozakonjena otimačina. Članom 10 tog zakona vlasnici novoizgrađene kuće ili zgrade mogu da ih legalizuju bez dokaza da je parcela na kojoj su nanizali spratove njihova, odnosno čak i ako pripada drugome. Ti drugi su većinom srpske nacionalnosti.
Zakon je usvojen 2013. godine u kosovskom parlamentu, glasali su i Srbi, pod budnim okom međunarodne zajednice, a praksa koju je doneo ne postoji nigde u demokratskim državama.
Ta zloupotreba najčešća je u gradovima, pa se čak i kancelarija javnog tužilaštva Kosova u Prištini nalazi u prostorijama zgrade izgrađene na uzurpiranom zemljištu. I zgrada i tužilaštvo su tu ostali, iako je Kosovska agencija za imovinu odluku donela u korist oštećene srpske porodice. Ali, sud nudi nagodbu umesto pravde.
- Ovakva legalizacija divlje gradnje je nečuven primer kojim se praktično pred sudom iznudi nagodba umesto da se vlasniku vrati parcela. Takvo ponašanje kosovskih institucija, ne samo sudova, je često kada je reč o rešavanju imovinskih prava. Dok vi pred sudom tražite svoje nazad, u međuvremenu neko neometano sagradi zgradu i još je legalizuje. Onda donese sudiji taj papir, pa umesto u korist vlasnika, on ponudi strankama nagodbu. To je nečuven primer - kaže Rastko Brajković, advokat koji je kao deo pravnog tima godinama pružao pomoć raseljenim Srbima.
Tipično za kršenje ljudskih prava na Kosovu, ova tema nije nepoznanica za predstavnike evropskih organizacija, pa tako nije nešto što bi aktivno pokušali da isprave.
Još prošle godine, u analizi o ponovno uzurpiranoj imovini, situaciji kada se uzurpator vraća na imovinu, nakon što su ga sud i policija iselili, OEBS je zaključio da kosovske institucije ne sprečavaju one koji ugrožavaju vitalna prava Srba i da se počinioci takvih krivičnih dela retko sankcionišu.
Institucionalno kršenje prava
- Dešava se da sudovi budi i korektni, ali je opšti stav svih institucija da se izvrši na neki način legalizacija, pa onda imamo dve strane od kojih svaka ima neko pravo. Iz toga proizilazi njihov stav da treba da se pregovara. Tipičan primer je kod Nadežede i Dragane Jovanović. Njihov uzurpator je podneo opštini Priština zahtev za legaolizaciju, a ima protiv sebe odluke svih sudova od prvostepenog do Ustavnog suda, objašnjava Rastko Brajković.
- Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata je samo jedan u nizu pravnih akata koji normativno prate evropske standarde, ali ne uzimaju u obzir specifičnosti kosovske realnosti i položaja ugroženih grupa. U evropskim državama čiji je zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekta poslužio kao uzor za izradu ovog, nezamislivo bi bilo da se objekat izgradi na površini koja ne pripada vlasniku. U kosovskom slučaju, veliki broj objekata je izgrađen upravo na uzurpiranom zemljištu - kaže Nenad Maksimović, izvršni direktor Centra za mir i toleranciju iz Gračanice.
Na potezu srpski poslanici
- Smatram da bi srpski poslanici trebalo da pokrenu preispitivanje ovog zakona. Štetan je po interese Srba na Kosovu kao i interese svakog pojedinca na čijem su zemljištu uzurpatori bespravno sagradili objekte. Ukoliko srpski predstavnici ostanu nemi, ne možemo očekivati reakciju međunarodnih činilaca - kaže Nenad Maksimović.
I on ističe da i sudska praksa na Kosovu dokazuje "neprihvatljivo blagonaklon odnos prema uzurpatorima privatne imovine".
- Na primer, ponovno uzurpiranje nepokretnosti je krivično delo (propisano Krivičnom zakonom Kosova) za koje je zaprećena kazna i od jedne od tri godine zatvora, ako je počinilac i ranije bio osuđivan za isto delo. Međutim, prateći sudske odluke, Oebs nije zabeležio nijednu takvu kaznu, iako je upravo takvih slučajeva bilo. Umesto toga sudovi su izrekli 34 novčane kazne, od kojih je 600 evra bila najviša. Imajući u vidu činjenicu da su srpski poslanici Samostalne liberalne stranke izglasali ovaj zakon, govori o tome da su bili nezainteresovani za sadržinu zakona ili taj zakon nisu ni čitali, što je po rečima bivšeg predsednika poslaničke grupe SLS-a Petra Miletića bio čest slučaj - kaže Maksimović.
Na prijave niko ne reaguje
Borba Srba za povratak imovine posebno je teška u gradovima. U Prizrenu, advokati koji raseljenima pružaju besplatnu pravnu pomoć podneli su čak 13 krivičnih prijava Osnovnom javnom tužilaštvu. Ali, tim povodom tužilaštvo prstom nije mrdnulo. Prijave su podnete u periodu od 2011. do 2013. godine zbog uzurpacija kuća, parcela i stanova, falsifikovanja dokumenta ili isprava i oštećenja pokretnih stvari.
