Jabuka razdora od tri miliona evra
Posle neisplaćenog kredita, sud ponudio prodaju imovine bivše zadruge u Jabuci kod Pančeva, a kupio je bivši direktor bivše državne firme, jedini koji je znao za tu prodaju.
- Što bi rekao Šojić, u pitanju je "tajfunizacija" - smeje se direktor Zadruge Milenko Plemić.
Kada se nekadašnji gigant PIK Tamiš raspao, Zadruzi Belje koju je 1999. osnovalo 40-ak radnika Jabuke, vraćen je deo "unete imovine": od 500 hektara dobili su 150 i trošne barake pride.
Izgubljeno-nađeno
Pravnik Zadruge Belje navodi da se 2015. kada je predmet prebačen iz Pančeva Tužilaštvu u Smederevo ispostavilo da je dobar deo spisa izgubljen.
- Kako i zašto niko ne zna. Ali, sticajem okolnosti, ovaj slučaj zbog toga ipak neće biti stavljen ad akta. Ranije smo uzeli sva dokumenta, kopirali i sada ih prosledili tužiocu, uključujući i one "nestale" - kaže Ljiljana Bašović.
- Uredno smo podneli zahtev za upis prava korištenja nepokretnosti i tako se i upisali u katastar 2003. Mnogo godina kasnije saznali smo da je AD Jabuka, vlasnistvo Agroživa, 2005. jemčila tom imovinom za kredit. Kredit su dobili, novac nikada nije vraćen, a onda je banka odlučila da proda to što je dobila kao garanciju. Iako je ceo slučaj i dalje na sudu, prema zakonu o izvršenju te zgrade smo mogli da predamo ovako, milom, ili da sudskom izvršitelju pomogne policija - priča Plemić.
Kako bi nam objasnila ceo slučaj, Ljiljana Bašović, pravnik ove zadruge, stavlja na sto desetak kilograma raznih sudskih spisa iz predmeta koji su bili vođeni i koji se trenutno vode.
Međutim, ne treba biti pravnik, pa shvatiti da nije logično da banka odobri kredit od tri miliona evra privatnoj firmi, prihvatajući zalog koji je procenjen na svega 100.000, a da je pri tome vlasnik založene imovine država Srbija.
Stranci i komšije
Imovina procenjena na 100.000 evra prodata je na javnoj aukciji za oko 28.700 evra. Kupac je nekadašnji direktor Trgoprometa, nekada najveće, državne, trgovinske firme u Pančevu, Dobrivoje Škrbić.
- Nemam ništa ni sa Zadrugom ni sa sudskim postupcima. Ove objekte je mogao da kupi ko je hteo jer ih je banka prodavala na javnoj licitaciji i mene su koštali oko 3,5 miliona dinara. Možda ne bi bilo problema da ih je kupio neko sa strane, ali kada je komšija, onda je to neoprostivo - objašnjava Škrbić.
- Da se nismo pobunili i ušli u sudski spor i u ovom slučaju, kao i mnogima prethodno, sve bi na papiru bilo "legalno". Sudija Osnovnog suda u Pančevu je 2014. doneo rešenje bez prava na žalbu, u kome se konstatuje da je nemoguće izvršenje na državnoj imovini. Predmet ubrzo prelazi kod sudije koji je, gle slučajnosti, od početka bio umešan u čitav slučaj, pa je na kraju, pošto kredit nije vraćen, doneo rešenje o izvršenju po kome banka umesto datih para uzima ove objekte - ističe Plemić. Dodaje da se zatim, ponovo "slučajno", kao jedini kupac pojavljuje direktor Trgoprodukta sa kojim je prethodno rasprodata i imovina te firme.
Saga o "tajfunizaciji" ovim se ne završava.
Pravnik Belja navodi da je predmet trenutno u Privrednom sudu u Pančevu, a Tužilaštvu u Smederevu je podneta krivična prijava protiv sudije zbog učinjenih krivičnih dela u ovim postupcima.
