Pravda spora i preskupa
Problemi su isti već 15 godina, suštinsko pitanje je zašto nisu rešeni, kaže zameninik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović.
I posle dvostrukih reformi pravosudnog sistema, pravda je za građane Srbije i dijaspore i dalje na dugom štapu, pokazuje godišnji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o stanju u pravosuđu.
Ukazujući na brojne sistemske probleme, ovo vladino antikoruptivno telo navodi, između ostalog, uticaj vlasti na rad tužilaštava i sudova, nekvalitetne zakone koji uskraćuju ostvarenje pravde, ali i donošenje propisa po hitnom postupku bez konsultacija stručnjaka i civilnog društva. Savet konstatuje da je trošak građana u potrazi za pravdom neprilagođen životnom standardu. Ističu i da Ustavni sud odaje utisak zavisnosti od Vlade Srbije.
Prema oceni zamenika predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića, izveštaj Saveta je dobar jer je prilično dobro uočio višegodišnje probleme srpskog pravosuđa. Te probleme je, ukazuje naš sagovornik, i EU konstatovala u Izveštaju o skriningu za Poglavlje 23 i dala preporuke Srbiji. Ako je dijagnoza uspostavljena, važno je, ističe Hadžiomerović, šta će se dalje raditi.
Na ceni poslušnici
- Brat premijera Andrej Vučić, koji je 2010. upisan u registar privrednih društava kao osnivač firme Asomacum, tek 2014. pokrenuo je postupak za ništavost upisa firme tvrdeći da je osnovana njegovom falsifikovanom ličnom kartom.
Godinu kasnije tražio je izuzeće sudije zbog odugovlačenja u suđenju, što je predsednik suda učinio po hitnom postupku, iako to nije razlog za izuzeće. Ako je 2014. i 2015. u Privrednom sudu u Beogradu primljen 131 zahtev za izuzeće, a usvojeno svega pet, jasno da je čelnik suda protivzakonito doneo rešenje u slučaju Vučić da bi predmet dobio poslušan sudija - izneo je Savet kao jedan od primera uticaja na pravosuđe.
- Problemi koji nas prate više od 15 godina, koliko i govorimo o EU standardima su identifikovani, pa je suštinsko pitanje zašto nisu rešeni - ocenio je Hadžiomerović, ukazjući na neophodnost da doneti zakoni budu ne samo tehnički dobri, već i primenljivi.
Savet smatra i da treba ojačati odgovornost sudija i tužilaca primenom svih disciplinskih sredstava. Ukazuje se i da je vlast dužna da omogući pravosuđu nezavisan i samostalan rad tako što će prestati da izjavama sugeriše koja lica treba goniti, ko su kriminalci, pljačkaši, narkodileri.
- Da prestanu da procenjuju validnost i značaj dokaza koje je pribavila policija i prestanu sa kršenjem presumpcije nevinosti - navodi uz opasaku da je došlo do poboljšanja rešavanja starih predmeta.
Omer Hadžiomerović je takođe mišljenja da vlast mora da shvati da njena uloga nije u rešavanju pojedinačne pravde.
- Da to nije pitanje konkretnih slučajeva smatra i EU koja kada ukazuje na nezavisnost pravosuđa misli na sistemske probleme. Treba reći da i kada zakon ne može da bude primenjen u praksi, stvara se utisak da pravosuđe loše radi i to se mora popraviti - smatra Omerović koji odgovornost ne vidi samo u izvršnoj vlasti, već i u Visokom savetu pravosuđa.
Izveštaj Saveta vidi više kao proizvod želje da što pre budu usvojeni standardi nego nekakva zlu nameru. Ističe da treba omogućiti Srbiji da otvori Poglavlje 23jer je urađeno koliko se moglo, a ako nekih primedbi ima, treba ih ispravljati uz pomoć civilnog društva, udruženja i eksperata EU.
