Tadiću zasmetao Mišković
Poziv predsednika Borisa Tadića na "ekonomski patriotizam" i apel na domaće biznismene, gotovo listom utvrđene u nekom od poreskih rajeva, neće naići na bilo kakvu pozitivnu reakciju poslovnih ljudi, već, sasvim suprotno, smatra Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.
- U poslovanju velikih kompanija nema ekonomskog patriotizma, već samo ekonomskog interesa. Zbog toga smatram da je predsednikova izjava štetna jer šalje poruku o tome da se ovde više vodi računa o tom nevidljivom ekonomskom patriotizmu, nego o ekonomskom razvoju zemlje.
Da li predsednik govori načelno, ili misli na neke konkretne biznismene koji u Srbiji posluju preko "of šor" firmi?
- I jedno i drugo je prisutno, ali je ovde očigledno da predsednik cilja najmoćnijeg srpskog biznismena Miroslava Miškovića. Mislim da je to pogrešan put jer ako vlast misli da ima problema, onda je trebalo da se sastane s tim krupnim biznismenima i sasluša njihove razloge zbog kojih beže u poreske rajeve, pa da onda te barijere ruši menjanjem propisa u Srbiji.
Drugo, Srbija je pune dve decenije stimulisala odlazak biznismena u poreske rajeve, pre svega kroz uvoz robe koji je daleko jeftiniji kad ide preko "of šor" kompanije, nego iz Srbije. "Of šor" države imaju banke koje daju jeftine kamate i imaju pojednostavljene procedure ulaganja. U Srbiji je sve suprotno.
Da li je država spremna da na svom primeru pokaže "ekonomski patriotizam", ili i ona sama posluje koroz poreske rajeve?
- Tu država daje loš primer. Ako već hoće da privuče biznismene kako bi poreze i dobiti zadržavali u Srbiji, onda se postavlja pitanje zbog čega je vlada s ruskim "Gaspromom" osnovala zajedničku firmu za upravljenje gasovodom "Južni tok" u švajcarskom Cugu? Vlada je tu kontradiktorna. Tako imamo situaciju da gas poteče kroz Srbiju, a da se porezi i eventualna dobit od tranzitnih taksi naplaćuju u Švajcarskoj.
Da li Tadićeva inicijativa može i da donese neku štetu ako se uzme da sve velike korporacije imaju svoje "of šor" firme?
- Kad se u Srbiji pomene "of šor", uglavnom se misli na Kipar i tu je tokom sankcija zaista bilo puno malverzacija sa iznošenjem novca i sumnjivim transakcijama. Međutim, mi s Kiprom imamo međudržavni sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja, a međunarodni ugovori su snažniji od domaćeg zakonodavstva. Otići na Kipar i reći da biznismeni treba da tu zemlju napuste nije dobro za podsticanje ulaganja. Mi se nijednog trenutka nismo zapitali zašto 20 godina nismo ništa učinili da podstaknemo investiranje, već tražimo u drugima krivce. Ako promenimo investicionu politiku, ulagači će doći sami.
Čuvanje novca u Srbiji je skupo
Nisu samo poslovni ljudi ti koji novac iznose ili čuvaju u inostranstvu...
- Pogledajte naše vrhunske sportiste, od fudbalera do tenisera. Svi oni pola godine igraju po svetu, a onu drugu polovinu godine provode u zemlji koja im nudi najbolje uslove za plasiranje i čuvanje novca, na primer, u Monte Karlu. Dakle, i sportisti vrlo dobro znaju da je držanje novca u Srbiji skupo sa stanovišta poreza. |