"Karadžić je osuđen na smrt"

СРБИ су осуђени на смрт . Република Српска и Србија су осуђени на смрт . Вашингтон и Лондон желе смрт свим Православцима .

Адвокати одбране пред суд одведеног Радована Караџића су затражили доставу целокупног доказног мат,еријала о ДНК- идентификацији жртава. Тај захтев је био одбијен уз објашњење да фамилијарни сродници жртава то изричито не желе. Ово заиста треба разумети: Једна организација тврди да је 6.000 такозваних жртава Сребреница – масакра идентификовала путем ДНК али се ти докази не прилажу суду јер фамилије идентификованих то изричито забрањују. Опет све то зарад »заштите личног права« или шта?! Само ради упоређивања претпоставимо: Ако би сутра неко у Америци дао изјаву како поседује доказе о томе да је Barack Obama председник једне нације која води ратове, наредио злостављање и уб,ијање 500 девојчица, али на жалост доказе не може да достави јер се фамилије злостављених не слажу са објављивањем, да ли би то уопште и било споменуто, да не говорим о пролазности доказа на суду? Тај неко би највероватније био ухапшен и послат на психијатријско лечење. Али реалност данашње светске политике је да се управо таквим аршинима одређују правила игре по моту: Anything goes.

Još jedno dete. Dragan Lazarević, devet godina, iz Podlugova. Pogođen metkom u stomak dok se igrao ispred svoje kuće. A morao se igrati iza kuće, jer on u kuću ulazi kroz prozor. Dete se zaboravilo, izašlo napred, na vrata. S jedne strane siguran si od zidova, dok si već na drugoj strani meta neprijateljskog snajpera. Surovost rata, i još jedno dečje lice. Raznesen trbuh, tanka creva, debela creva, bubreg. Duga i komplikovana operacija. Dečko bistar, da bistriji ne može biti. Prepametan. Leži na stolu i čeka da ga uspavamo za operaciju. Gleda aspirator i pita: "Čemu služi ovo čudo?" Operisao sam ga. Šok soba. Budi se, zove me: "Doktore!" Pitam ga kako je. Traži mi vode. Kažem mu: "Ne može, Dragane, vode. Kad ti je stomak operisan, voda ne sme da se pije. Jesi li čitao nekad one romane o partizanima, o dečacima Mirku i Slavku? Znaš kad kažu, pogođen u stomak, ne sme da pije vodu." Gleda on mene, i mrtav-hladan kaže: "Kakav si ti to čovjek kad mi ni vode ne daš? Kad bi ti došao kod mene u Ilijaš, ja bih ti dao sve."