Eh, da smo 1999. mogli da se obasjamo zastavom NATO-a...
Terorizam u Belgiji. 2016. Beograd u bojama belgijske zastave. Sistematski terorizam u Africi. S kraja 19. i početkom 20. veka belgijski kralj Leopold II uzrokovao smrt oko 10 miliona (!!!) stanovnika Konga. Nema mostova da svetle u zastavama Konga. Terorizam na Balkanu - udruženi zločinački poduhvat zemalja Zapada (da, da, i Belgije) protiv Savezne Republike Jugoslavije. 1999. I sve nešto mislim - da smo tada, kao i sada, pokazali privrženost zapadnjačkim prijateljima, da smo tada obasjali Skupštinu i mostove zastavom NATO-a, možda nas zapadnjački prijatelji ne bi bombardovali... Ipak su oni demokrate i diljem planete tu demokratiju šire, ne ubijući ljude, nego praveći običnu kolateralnu štetu... Kolateralna šteta je OK, šta to i znači, to su dve neke reči.
Mislim da nije lepo da nas niko ne pita da li je u redu da obasjamo glavni grad Srbije zastavom Belgije. To što su zločinci posejali smrt među nedužnim ljudima u Briselu, to je za veliko žaljenje i to je terorizam protiv kojeg svi moramo da se borimo. Ali, ne želim da u moje ime, u mom glavnom gradu, svetli zastava zemlje naroda koji je odgovoran za smrt 10 miliona ljudi i koji je ubijao i moj narod pod plaštom demokratije. Reći ćete - nije kriv narod, nego njihov tadašnji kralj? Ma nije nego - kao što u Hagu sude pojedincima, a ne celom srpskom narodu...
Šta, nisu krivi ti Belgijanci ni za 1999? Nije nas bombardovao narod, nego samo piloti? Pa iz kog su oni naroda? Ne možemo, ljudi, tek tako zaboravljati. Gotovo je izvesno da malo ko ovde zna za tih 10 miliona mučenih, iskasapljenih, izgladnelih i poubijanih stanovnika Konga. Ipak se više nas seća NATO bombardovanja. Ali, kao da smo i njega zaboravili. Dokle da odajemo počast onima koje ubijaju nas i druge koji nisu pristalice zapadnjačke demokratije? Ako budemo živeli po njihovim vrednostima i kako oni kažu - onda smo sigurni od bombi. E, super. Ne, dovoljno je izraziti saučešće i ući u zajedničku borbu protiv terorizma - ali preterano je obasjavati svoj grad zastavom jedne od NATO zemalja.
Ljudski je grešiti, božanski je praštati - ja nisam bog, niti imam pretenzija, i stvarno ne mogu da praštam 1999. godinu. I saveznička bombardovanja Beograda na Vaskrs 1944. Mi imamo jednog boga - Aleksandra Vučića - on može da prašta zapadnim prijateljima, to i radi, i eto, od nas Srba je dovoljno. Ali ljudi, ubiše nam Beograd ti prijatelji toliko puta, a mi - udri, pa zastavu Belgije na Skupštinu Beograda, Palatu Albanija, Most na Adi... Pa je l' smo mi malo čudni?
