Godišnjica pogroma Srba, krivci još na slobodi
Danas se navršava 12 godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji tokom koga je u albanskom divljanju ubijeno osmoro Srba, povređeno njih više stotina, etnički očišćeno šest gradova i deset sela, oskrnavljeni brojni pravoslavni hramovi i znamenja, a za koji je odgovarao mali broj počinilaca uz simbolične kazne.
Sukobi su izbili 17. marta 2004. godine, nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar u selu Čabar kod Zubinog Potoka, na severu Kosova, a Albanci za njihovu smrt optužili Srbe i krenuli u odmazdu.
Prve žrtve bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36) iz severnog dela Kosovske Mitrovice, koje je ubio snajperista iz albanskog dela tog grada.
U neredima koji su usledili u naredna dva dana uništeno je ili oštećeno 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima 18 spomenika kulture.
Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice LJeviške iz 14. veka i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka "Smrt Srbima".
U osvrtu na nasilje OEBS je tada ocenio da je neodgovorno pisanje medija o smrti albanskih dečaka uslovilo da nasilje bude "tako intenzivno i brutalno".
NATO: Progrom jednog naroda
Povodom toga NATO je na Kosmet uputio dodatne trupe, a komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori DŽonson nakon dolaska na Kosmet utvrdio je da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
- Govoriti o međuetničkom konfliktu na Kosovu je velika licemerna laž. Ono što se dešava na Kosmetu bio je pogrom jednog naroda i njegove istorije - rekao je tada DŽonson.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su stigli i funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su bili "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.
Osuda i revanš
Nasilje na Kosovu osudili su Savjet bezbjednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Zbog napada na Srbe širom Srbije protestovalo je više hiljada ljudi. Zapaljene su džamije u Nišu i Beogradu. Protestnu šetnju do Hrama Svetog Save predvodili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica, patrijarh srpski Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Prema zvaničnim podacima UNHCR, za 10 godina na Kosovo i Metohiju se od 4.500 izbeglih vratilo samo 150 srpskih porodica. NJima su obnovljene kuće, ali nemaju osnovne uslove, slobodu kretanja i bezbednost. U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih za učešće u antisrpskom nasilju, a tek manjem broju njih izrečene su simbolične kazne.
