Princ Čarls i kralj Vučić
Dočekali smo i trenutak da premijer Aleksandar Vučić Veliku Britaniju nazove "prijateljskom". Armija botova već je bila pripremljena da zaguši internet portale prikladnim komentarima...
Mi umemo da budemo veoma neodlučan narod. Na rečima smo uglavnom zakleti republikanci, a u praksi konstantno težimo ka autoritarnim vođama koji o svemu sami odlučuju (setimo se samo Tita i Miloševića). U poslednje vreme značajno smo pojačali animozitet prema Britancima, pa tako u kafanskim raspravama kukamo kako nas je Čerčil "prodao" komunistima, i da zbog toga nikad nismo dostigli standard evropskih zemalja, da bi nekoliko rečenica kasnije na sva usta hvalili upravo tu komunističku Jugoslaviju (eh, kako se onda lepo živelo...). Uostalom, ovde je jugonostalgija i dalje najsigurniji recept za uspeh na bilo kom polju.
U takvom raspoloženju dočekali smo i "večitog" prestolonaslednika britanske krune, princa Čarlsa i njegovu suprugu, vojvotkinju od Kornvola Kamilu. U komentarima na ovu posetu koje smo mogli da čujemo u svakodnevnim razgovorima ili da pročitamo na portalima, bila je očita odbojnost prema važnim gostima, iako je princ od Velsa često pomagao manastir Hilandar kojim se toliko ponosimo (prikupio je 650.000 funti neposredno posle velikog požara 2004, a i kasnije je više puta davao pomoć), dok se vojvotkinji Kamili čak i narodni heroj Novak Đoković zahvalio na podršci koju je pružila njegovoj fondaciji.
Tako je sav teret "iskazivanja ljubavi" prema britanskom princu pao na nejake botove, koji su dobili unapred pripremljen tekst i naredbu da "napune" najčitanije portale svojim komentarima. Nadam se da su bar sendviči bili raskošni...
Voleli ga mi ili ne, princ će otići iz naše zemlje, a mi ćemo da ostanemo sa novim autoritarnim vođom koji se ponaša kao da je "Kralj Sunce" (setimo se samo čuvenog "Tišina tamo!" u obraćanju ministrima). Njegov poriv za apsolutnom moći ide toliko daleko da pokušava na svaki komad vlasti da stavi svoju šapu.
Verovatno je i lično otkrio spomenik Borislavu Pekiću u beogradskoj opštini Vračar - ne bi li stavio pod kontrolu jedan od poslednjih bastiona otpora naprednjačkoj vlasti. S obzirom da se izbori približavaju, nemojte da se iznenadite ako u lokalnom parku vidite premijera kako svojeručno farba klupe, da bi prikupio koji glas više. Uostalom, on je "jedini koji ide tamo gde je teško i kome narod veruje", zar ne?