Korupcija (tek) četvrti problem u Srbiji
Korupcija je i dalje četvrti najznačajniji društveni problem u Srbiji, posle nezaposlenosti, siromaštva i niskih plata, a skoro 90 odsto građana smatra da je uobičajena u Srbiji, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji agencije "Media galup".
Gotovo 90 odsto građana Srbije smatra korupciju uobičajenom u Srbiji, a 59 odsto ispitanika veruje da je određeni nivo korupcije očekivan. Kako se navodi u istraživanju, ni očekivanja nisu previše optimistična, jer 45 odsto ispitanika misli da će nivo korupcije ostati isti u narednih godinu dana, dok 61 odsto njih smatra da novi antikorupcijski zakoni neće biti efikasni.
Korupcija je široko rasprostranjen društveni problem i zahvata sve sfere života, a većina građana, njih 60 odsto, smatra da korupcija utiče i na njihov privatni život.
Idemo u pogrešnom smeru
Većina građana - 67 odsto, smatra da se Srbija kreće u pogrešnom smeru, a tek 19 odsto da se stvari u Srbiji kreću u pravom smeru, dok 38 odsto smatra da je finansijska situacija loša, a 37 odsto da je podnošljiva. |
Ipak, politički život za 82 odsto ispitanika i poslovna sredina za 71 odsto ispitanika su sfere gde se, prema njihovom mišljenju, dešava najviše korupcije. Istraživanje, koje je rađeno u martu ove godine, pokazalo je da su najkorumpiranije institucije, prema mišljenju građana, političke partije (80 odsto), sudije i zdravstvo (po 70 odsto), advokati i Vlada Srbije (po 66 odsto), dok građani te institucije u isto vreme smatraju i ključnim i najodgovornijim za suzbijanje korupcije.
Kao najmanje korumpirane građani vide verske organe i banke, odnosno finansijski sektor. Stavovi prema Vladi Srbije i drugim državnim institucijama i dalje su veoma negativni - većina građana misli da su ključna tela za borbu protiv korupcije najvise korumpirana. Većina građana, odnosno 69 odsto, smatra da jedino vladine institucije mogu da zaustave tu pojavu, dok nevladin sektor smatraju nedovoljno jakim za taj posao.
Takođe, 87 odsto ispitanika veruje da političari ne žele istinski da se bore protiv korupcije, jer od nje imaju koristi. Mišljenje o državnim službenicima je nešto manje negativno nego mišljenje o institucijama - opštinski službenici se opažaju kao korumpirani od strane 59 odsto ispitanika, ali 42 odsto njih veruje da je uzimanje mita jedini način da oni "prežive", pošto imaju niske plate.
Za većinu ispitanika najveće žrtve korupcije su obični građani - 87 odsto njih smatra da je elita zaštićena. Kada je reč o poslovnom sektoru, 56 odsto ispitanika smatra da su mala i srednja preduzeća najviše zahvaćena korupcijom, a 77 odsto da velika preduzeća imaju koristi od korupcije. Učestalost davanja mita veća je nego lane i ima više ispitanika koji su dali mito tri ili više puta, a prosečan iznos novca koji se daje kao mito je sličan iznosu od prethodne godine - oko polovina prosečne plate u Srbiji.
Ispitanici koji su dali mito u poslednja tri meseca najčšće su ga dali lekarima.
Istraživanje je pokazalo da, međutim, ove godine manje građana kao problem navodi korupciju u zdravstvu, što je 2009. godine bilo na prvom mestu.
Prema aktuelnom istraživanju, zdravstvo je na trećem mestu po korupciji, a negativan trend je, kako je navedeno, vrlo uočljiv za vojni i poslovni sektor. Da su najveći problemi nezaposlenost i siromaštvo smatra 35 odsto, odnosno 21 odsto, a istraživanje je pokazalo da su građani sa višim obrazovanjem u većoj meri zabrinuti zbog nezaposlenosti, a sa nižim za siromaštvo.
Više od polovine građana opaža da im se finansijska situacija pogoršala, a oko 30 odsto njih veruje da će nastaviti da se pogoršava u toku sledeće godine, a mlađi su po ovom pitanju optimističniji nego stariji.
