"Izbori će pokazati da li su građani zadovoljni našim radom"

Nebesna Srbija Srbija je rajska, Miomirna, krasna kao ruža majska. Tu su oci naši i praoci sveti, Što sa krstom časnim dostigoše meti. Tu župani srbski, kraljevi i cari, I vitezi krsta, i novi i stari. Tu majke junaka i sestara jato - Uglačane patnjom sijaju k’o zlato. Tu čete posnika i svetaca blagih I mnogo i mnogo srodnika nam dragih. Tu monasi časni, monahinje blede, Večnu svetlost Božju sad veselo glede. Tu svečari srbski i zadužbinari, Borci i stradalci i mladi i stari. I devojke mile i dečica mala Što su za svog Hrista jatom postradala, Mačem posečena, ognjem sagorena, K’o šibljike mlade vetrom oborena, Domaćini tu su što u domu svome Pališe kandila Bogu prevečnome, Zanatlije slavne, vešte svom zanatu, Tamo, svi su tamo u nebesnom jatu. Iz tamnice sužnji, iz bolnice bolni, Paćenici ovde, ubogi, nevoljni, Raduju se tamo oko Svetog Save Ko sinovi carski posred carske slave. I če,tnici slavni, Božji osvetnici, Mnogi bogomoljci, mnogi dobrotvorci, Udovice tužne i majke bez dece, Sve su ubrojane u Božje svece. Kneževi seljački i njini us,taši I svi i svi drugi slavni preci naši Što u gorčinama živeše najljućim Ali nemoguće smatraše mogućim. Pokolenja mnoga od najboljeg soja, Narod, Božji narod, bez broja i broja, To je ona večna nebesna Srbija. Što k’o jato zvezda pred Bogom se sija

ХОЋЕТЕ ЛИ УЗ ЕВРОПУ ИЛИ УЗ ХРИСТА? .... ГОВОРИ СРПСКОМ НАРОДУ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР... Где је највећи мрак? Тамо где букти највећа светлост, па се угаси. Тамо је највећи мрак. На тргу где сија стотине сијалица и где се ноћ такмичи у светлости са даном, па кад све сијалице утрну, онда на томе тргу осећа се већи мрак него у неосветљеним чергама циганским. Ај, браћо моја, у наше дане ми уздигосмо вође наше и отворисмо очи наше и видесмо такав трг. И беше осветљен тако да се такмичаше са сунчаним небесима. Али му се све сијалице погасише, и ми погледасмо са Балканских висина и видесмо долину без светлости, мрачну као што је мрачан дом кртице под земљом. Тај трг обележен је на мапама света са именом Европа а по свима заузетим народима са именом безбоштво и немилост. Шта је то Европа? То су похот и памет. Обоје човечје: човечја похот и човечја памет. А то двоје оличено је у папи и Лутеру. Шта је, дакле, Европа? Папа и Лутер. Засићене људске похоти до врхунца, и засићене људске памети до врхунца. Европски папа је људска похот за влашћу. Европски Лутер – људска решеност да све објасни својом памећу. Папа као владар света и научник као владар света. То је Европа у суштини својој, битно и историјски. Једно означава бацање човечанства у ватру а друго означава бацање човечанства у воду. А обоје – одвајање човека од Бога. Јер једно значи негирање вере а друго негирање цркве Христове. Тако дејствује у телу Европе зли дух ево неколико векова. Ко може истерати тај опаки зли дух из Европе? Нико осим Онога који је црвеним словом обележен у историји рода људског као једини Изгонитељ демона из људи. Ви погађате на кога мислим. Мислим на Господа Исуса Христа, Мисију и Спаситеља света, од Дјеве рођенога, од Јевреја уб,ијенога, од Бога вскрслога, од векова потврђенога, од небеса оправданога, од анђела прослављенога, од светитеља посведоченога, и од праотаца наших усвојенога. Док се Европа држала Христа као Сунца правде и Његових апостола, мученика, светитеља и безбројних угодника и праведника, дотле је она личила на трг осветљен са стотине и хиљаде сијалица, великих и малих. Али кад је људска похот и људска памет ударила по томе Христу као два страшна ветра, сијалице су се погасиле пред очима људи и мрак је овладао тргом као мрак у подземним ходницима кртице. По похоти људској сваки народ и сваки човек тражи власт и сласт и славу, подражавајући папи римском. По памети људској сваки народ и сваки човек налази да је он најпаметнији и свега блага земаљскога најзаслужнији. Како да не буду онда ратови међу народима и људима? Како да не буде лудила и беснила код људи? Како да не буде болештина и суше и поплаве и чирева и сушице и револуција и ратова, и ратова? Мора све то да буде, као што мора гној да излази из загнојене ране, и као што мора да се шири гадан мирис од нагомилане нечистоће. Папизам се служи политиком, јер тако се само долази до власти. Лутеранизам се служи философијом и науком, јер тако мисле доћи до памети. Тако је похот дигла рат против памети и памет против похоти. То је нова вавилонска кула, то је Европа. Али је у наше време устало ново поколење европско, које је венчало похот и памет у атеизму а одбацило папу и Лутера. Сад нити ко скрива похот нити хвали памет. Људска похот и људска памет венчани су у наше дане и створен је један брак који није ни католички ни лутерански, него олигледно и јавно сатански. Данашња Европа није више ни папска ни лутеранска. Она је изван тога и ван тога. Она је скроз земаљска, и без жеље да се пење на небо ни са пасошем непогрешног папе нити пак уз лествице памети протестантске. Уопште одриче се путовања из овога света. Жели да остане ту. Жели да му буде гроб где и колевка. Не зна за други свет. Не осећа озон небесни. Не види у сну анђеле и светитеље. За Богородицу не може да чује. Разврат га утврђује у мржњи против девичанства. Сав је трг у мраку. Све су сијалице погашене. Ај, какав ужасан мрак? Брат брату зарива мач у груди мислећи непријатељ је. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку.Ај, браћо моја, зар ви сви то не видите? Зар ви сви нисте осетили мрак и злочин антихришћанске Европе на својим леђима? Хоћете ли уз Европу или уз Христа? Уз смрт или уз живот? Питате се. Разведрите се. Одлучите се. Смрт или живот. То двоје ставио је некад Мојсеј пред свој народ. И ми стављамо пред вас. Знајте; Европа је смрт, Христос је живот. Изаберите живот да живи будете на век. АМИН.

Shuk/urac raspadu! Necete vi vise dobiti glas od ikoga! Ni ti ni bilo ko slican!