Može li nam biti bolje u 2016: Izlaz u promenama, a ne na Horgošu!
Kao i u prethodnu, premijer Srbije Aleksandar Vučić ušao je i ovu godinu sa mnogo optimizma i sa još više obećanja o boljem životu građana i sigurnom (evropskom) kursu države. Sagovornici "Vesti" Momčilo Trajković, političar sa Kosova i Metohije i Marko Vidojković, pisac i novinar, su pesimisti, dok Dušan Janjić, politički analitičar, podvlači da odgovor na to pitanje zavisi od političke situacije u Srbiji.
MAJSTORSKO SIMULIRANjE USPEHA
Kakvi su temelji premijerovog optimizma; može li, ko i koliko dugo od toga da živi?
JANJIĆ: Pretpostavljam da Vučić svoj optimizam temelji na tome što je politički preživeo 2015. godinu i u njoj napravio nekoliko iskoraka u odnosu na dosadašnju politiku Srbije, barem u očima sveta i Evropske unije. Potpisani su sporazumi, odlučeno da se otvore nova poglavlja u pregovorima sa EU, Vučić je pokazao želju za novom politikom u regionu, išao je u Srebrenicu, sastao se sa predstavnicima Federacije BiH.
U odnosu prema Republici Srpskoj, premijer nije zauzeo stranu i pored pritiska predsednika Srbije, SPC, dela javnosti i opozicije.
U prilog mu idu makroekonomski pokazatelji koje broje Svetska banka i MMF, ali druga strana toga je veliko zaduživanje. Verovatno je i lično zadovoljan porastom podrške u narodu ili rejtinga. Ali, druge stvari u Srbiji ne daju elemente za optimizam.
U ovoj godini Vučiću će biti lakše da se bavi sa pitanjima zaista nesposobnih i neodgovornih ministara. A njegov optimizam može biti pothranjen samo ako pročisti sopstvene partijske redove i Vladu.
TRAJKOVIĆ: Premijer svoj optimizam temelji na majstorskom simuliranju uspeha, napretka i rešavanja ključnih problema. On je zauzeo stav po mnogim pitanjima, pa i Republike Srpske i Kosova. Ove godine će mnogo toga da izađe na čistac, jer više nema prostora za simuliranje. Da ima drugačiji tim, možda bih i prihvatio njegovo ubeđivanje da će nam biti bolje. U temeljima odnosa prema pitanju Kosova nema apsolutno nikakvog razloga za optimizam. Poslednji ljudi koji bi mogli da vode politiku na KiM danas su uključeni i okupljeni oko SNS-a i Srpske liste. Tu se okupio kulturni, politički i intelektualni polusvet, a dat im je opasan instrument i gurnuti su u vatru kosovskog sistema, da izazivaju i razgovaraju sa albanskom kulturnom, političkom i intelektualnom elitom. Marko Đurić i Kancelarija za Kosovo i Metohiju su smejurija. Ta ekipa ne zna ni šta su krizne strateške tačke Srba na Kosovu, odnosno kako sačuvati teritoriju i narod na KiM. Milošević je statusno izgubio Kosovo, a ova politika gubi i narod i teritoriju.
VIDOJKOVIĆ: Premijer Aleksandar Vučić je vođa grupe diletanata, lažova i foliranata, a moguće da će se dokazati, u nekoj budućoj istrazi, i kriminalaca. To su dokazali koraci njegove vladavine, još od njegovog bujanja u političku veličinu. Stanje u zemlji je bilo toliko katastrofalno da bi istinski reformatorski premijer morao da čini mnogo radikalnije, brže i efikasnije poteze.
Vučićeva vlada je vlada gafova, i taj njegov stalni optimizam je pre svega uperen ka medijima, jer ne vidim da je još od 2012. u stanju da izgovori bilo šta drugo osim da će nam sledeće godine biti bolje. Njegova vlada radi na sebi, odnosno da bi njihovim džepovima bilo bolje.
Ne zaboravimo, SNS se nije desio tako što su Toma i Alek jednog jutra ustali i odlučili da budu Evropejci, nego zato što je Zapadu bio potreban partner za politiku prema Kosovu. A kada se vidi da su tu politiku vodili Aleksandar Vulin, a sada Marko Đurić, jasno je koliko i kakve energije investira država u KiM. Doduše, premijer ima razloga za optimizam zbog maestralno izvršene privatizacije medija, koja je bila fantastičan potez jedne autokratske vlasti, gde su gotovo sve lokalne medije pokupovali ljudi bliski SNS-u. Zahvaljujući toj privatizaciji u izbornoj godini svi mediji će biti apsolutno i nepogovorno na strani velikog vođe.
DIPLOMATSKI PASOŠI ZA STARLETE
Da li će Srbija nastaviti i uspeti da balansira između Moskve, Brisela i Vašingtona, između zahteva Prištine i Banjaluke?
VIDOJKOVIĆ: Joška Broz mi se kune da je Vučić dupljak i da naizgled igra za jedne, a u stvari čekamo da iskoči iz prozapadnog sna i kaže "Putin je moj brat". Poznato je da je počeo da igra za zapadne sile još 2006, potom su ga Nemci preuzeli, ali u ovom trenutku, velika nepoznanica su međusobni odnosi Rusije i Amerike. Očigledno postoji sukob, ali u sredini nije Vučić, nego Evropa. I kada je reč o srpskim entitetima u drugim državama, ne mislim da se on tu mnogo pita. Štaviše, iskusno je urađeno da se jedan radikal koji je u prethodnom političkom životu za skupštinskom govornicom zagovarao odmazdu "100 za jednog", stavi u situaciju da miri zavađene strane u jugoistočnoj Evropi.
JANJIĆ: Biografije jasno pokazuju da u SNS ima previše ljudi iz SRS-a koji koncentrisani oko predsednika Srbije, aktivno rade na kvarenju spoljne politike. Tu su i prebezi iz G17 i DSS-a, koju su kod Vučića došli da bi neometano mogli da nastave posao koji su radili. U spoljnoj politici smo nasledili potpuno sumanutu ideju o odnosu prema Rusiji, a Srbija nije uspela da bude samostalna tema ni u Vašingtonu i ni u Moskvi. Kao što je rekao Vidojković, Brisel je jedini ostao. A EU je tvorevina koja liči na bivšu Jugoslaviju, u kojoj se Vučić, izgleda, uhvatio Nemaca. U 2016. godini će biti važan i odnos sa Rimom, jer tek treba da platimo ljubav Borisa Tadića prema Berlsukoniju, odnosno sledi nam zatvaranje Fijata.
Ako ne promeni politiku prema regionu, Vučić neće moći da izdrži zajednički pritisak EU i Amerike, koji traže da se zatvore dva pitanja - Kosovo i BiH. Uz to, Srbija mora da promeni koncept i definiše krugove spoljne politike i reorganizuje ministarstvo. Postoji nezvanični dokument jednog inspektora MUP-a, sačinjen 2014, koji ukazuje da oko 140 ljudi koji u Ministarstvu spoljnih poslova obavljaju važne funkcije ima kriminalni dosije. Zapanjujuće da je izdato 6.700 diplomatskih pasoša ljudima koji nemaju nikakav zvanični kontakt sa diplomatijom. Neki od njih su starlete i šverceri oružja.
TRAJKOVIĆ: To takozvano balansiranje Vučića je njegov zadatak i on ništa ne radi što mu nije unapred pripremljeno. Tu "čast" da miri po regionu će platiti Kosovom. I sve mu je dozvoljeno, samo da završi sa KiM. Vučićev susret sa Rogozinom je zato izgledao smešno, kao pozorište.
PRINCIP BABINOG ZUBA
Ima li ekonomskog oporavka u zemlji iz koje masovno odlaze mladi, a ostaju njihovi roditelji nesigurni da li će ostvariti penzije?
TRAJKOVIĆ: Poenta albanske politike na Kosovu je da Srbi odu. Jedan deo Srba, oko 30.000 ljudi, živeo je dobro sa primanjima iz budžeta Srbije. A situacija je sada takva da nastavni kadar srpskih škola na KiM proizvodi polupismene ljude, ali stranke kažu - ne brinite, uspećete ako ste član partije. Zato nas Srbe na KiM vode šnajderi, a za mlade posla nema. Posao zavisi od Srba postavljenih iz Beograda, a ozbiljniji biznis na Kosovu je mafija. I šta drugo, nego da proda imanje i ode.
JANJIĆ: Srbija je izrazito emigraciono područje i jedna od najstarijih populacija na svetu. Umesto plana ekonomskog razvoja i oporavka, imamo improvizacije od vlade do vlade. Nemamo jasnu državnu strategiju, a ušli smo u privatizaciju, pregovore sa EU, avanturu razgovora oko Kosova, koje niko normalan ne bi prihvatio bez jasnog plana. Ekonomski razvoj mora da uključi i činjenice vezane za migraciju i smanji negativne efekte odlaska ljudi. Krajnje je vreme da se pozovemo na Luksemburški sporazum, omogućimo našim građanima legalne migracije u periodu od dve do tri godine, dogovorimo se sa Nemačkom i drugim zemljama Šengena da naši ljudi odlaze tamo da rade regularno. Takve inicijative postoje, i to baš iz Nemačke, ali mi ne rešavamo ništa. Potrebne su nam konkretne investicije, a ne one koje se zasnivaju na floskuli koja isteruje mlade iz Srbije - mi imamo jeftinu radnu snagu, dođite!
VIDOJKOVIĆ: Nije reč o klasičnoj migraciji, već o bekstvu. Pravosuđe ne funkcioniše, zdravstvo je potpuno urušeno. U Srbiji se odlazak kod doktora pretvorio u otvaranje vrata ka mračnoj nizbrdici koja vodi u smrt. Školstvo ne postoji, reforma se nije dogodila, internet je pregazio školski sistem. Nesrećni prosvetari ne znaju šta da rade sa decom, a deca ne znaju šta da rade sa životom. Uzori koje imaju se svode na porodicu i daj Bože da su ti uzori dobri. Kada društvo i država funkcionišu po principu babinog zuba - samo što nije ispao dok se klati na mrtvom korenu - logično je da deca odlaze iz zemlje. Čak i ona koja dolaze na studije u Beograd vredno i pošteno uče, uzimaju diplome i idu dalje. U Beogradu ostaju političari i banditi. Dakle, moramo radikalno da promenimo sistem. Razmišljajući o tome, malo sam maštao, pa sam se na kraju zapitao što ne bismo ponovo postali parlamentarna monarhija? Ima toliko divnih monarhija u Evropi. Mora da se smisli neki način da se spreči dolazak malih kraljeva i njihovih podrepaša na vlast svakih četiri ili osam godina. Građani moraju ponovo početi da vole ovu zemlju, a ne da je gledaju kao nužno zlo.
BOLJE PREOKRET NEGO BEKSTVO
Kako verovati u bolju budućnost iz perspektive korumpirane i kriminalne sadašnjosti, uništenog pravosuđa, bolesnog zdravstva, obesmišljenog školstva...?
VIDOJKOVIĆ: Ako ostaješ u Srbiji, moraš da se trudiš da ti zemlja bude bolja. Najpre treba dati sve od sebe ovde, pa tek onda ići preko da radiš na crno. S druge strane, mislim da je potpuno ispravno otići negde, ako ćeš tamo moći da uživaš u životu, ako ćeš biti nagrađen za svoj talenat i za svoj rad. Dakle, ako ti neka sredina pruža više od tvoje zemlje, onda je to tvoja nova zemlja. Ali, nemojmo se spuštati na taj nivo da vožnju kamiona po Kanadi doživljavamo kao nešto izuzetno u odnosu na ono što možeš da napraviš ovde.
JANJIĆ: Dva puta sam imao priliku da odem i oba puta sam se svesnom odlukom vraćao. Težak je hleb iseljenički. Druga opcija je napraviti napor da se problem reši, a to zahteva, kako je Vidojković rekao, viziju i ljude. Verujem da ljudima treba dati šansu da se menjaju. A Vučić ima 2016. godinu kao šansu da potvrdi da može da se menja. Inače, njega biti neće, a Srbija će videti ko će i kako preuzeti funkciju premijera.
TRAJKOVIĆ: Odgovor je: Nikako! Mi Srbi sa KiM imamo jedan ventil, bežimo u centralnu Srbiju, koja je onakva kako smo je opisali. Ako se nešto drastično ne promeni, perspektiva je crna.
Imamo li opoziciju? A šta mi sami možemo da uradimo?
TRAJKOVIĆ: Opozicije nema. Isto je Milošević vladao Srbjom rušeći sve alternative svojoj politici. Vlast mora sama od sebe da se uništi. A šansa je možda u nekom desnom centru.
VIDOJKOVIĆ: Kako da se sakupi kritična masa među onima koji su ovo proizveli i svojim delovanjem stvorili SNS i metastaziranog Vučića? Mislim pri tom na DS i njene otpatke. Čitaoci "Vesti" i naši sugrađani bi trebalo da znaju da je svako od nas pozvan da promoviše neku novu ideju i da okupi oko sebe pokret. Na svaku normalnu ideju ljudi će lepo reagovati. Ali treba da znaju da će oni koji iz potaje drže prave poluge moći još od Miloševića, pa posle Miloševića, a evo i dan danas, pljačkajući i građane i državu, uraditi sve da svaku alternativu uklone, najpre podmićivanjem, pa diskreditovanjem u medijima, a ako treba, i fizički.
JANJIĆ: Jasno se zna ko je u Srbiji vlast, a ko opozicija. Ne zna se, međutim, ko je alternativa i jednima i drugima. Recept za uspeh opozicije na Balkanu je jasan: uspeće onaj ko nađe kontakt sa srednjim slojem. I mnogi novinari, koji su po društvenoj ulozi deo opozicije ili kritike, sebe su doveli u situaciju da više vole Veljovića (smenjeni direktor policije) nego slobodu govora. Ipak, kada pogledam širu sliku, ja sam optimista!
