Sa molitve pravo u džihad?
U sklopu borbe protiv vehabizma reis Islamske zajednice BiH, kojoj pripada i Mešihat u Srbiji, Husein Kavazaović naložio je glavnim imamima da razgovaraju sa organizatorima "paradžemata" i kažu im da je njihovo postojanje štetno za islam i muslimane, te da porade na njihovom zatvaranju.
Imami bi razgovore trebalo da obave do kraja januara s ciljem da se paradžemati zatvore do kraja februara. Sve je deo borbe protiv vehabizma i vehabija.
Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) dr Mevlud Dudić kaže da će više informacija o ovoj "akciji" imati nakon savetovanja glavnih imama u Travniku.
Na udaru i neutralni
Na udaru Kazazovićeve naredbe naći će se i nekoliko džamija koje pripadaju takozvanoj trećoj opciji ili srednjem putu.
Ove džamije grade se donacijama iz arapskog sveta i grade ih imami i džemati koji tvrde da žele jedinstvenu islamsku zajednicu i protive se podelama i trvenjima između ISZ i IzuS. Samo u Novom Pazaru i Sjenici izgrađeno je ili se gradi desetak ovakvih džamija.
- Naravno, ima kod nas paraverskih tvorevina koje nanose štetu islamu i muslimanima. Mi smo pre nekoliko godina tražili od države da onemogući delovanje raznih nevladinih organizacija i udruženja koja se bave takvim aktivnostima. Tražili smo i da se zabrani registracija tih organizacija koje navodno važe za humanitarne, a bave se verskim pitanjima - kaže Dudić.
On za najveću paraversku organizaciju smatra Islamsku zajednicu Srbije (IZS) na čelu sa reisom Ademom Zilkićem.
- Džamije koje kontroliše su okupirane i nisu prava mesta za širenje istinskog islama. Ali, nisu krive džamije, verskim pitanjima mogu da se bave samo verski službenici koji su u sistemu Islamske zajednice i u objektima koji pripadaju toj zajednici. Sve drugo ostavlja prostor za devijantna tumačenja i širenja vere - objašnjava Dudić.
Gde su ovce zalutale
Adem Zilkić smatra da u džematima nema "zalutalih ovčica" koje bi trebalo vraćati na pravi put. On ističe da je Islamska zajednica u Srbiji koju predvode Dudić i Zukorlić vizuelno i duhovno bliža selefističkom učenju koje je često put ka radikalnom islamu. Naglašava da je potreban, bez obzira na sve podele, stalni razgovor čelnika obe islamske zajednice kako bi se predupredile loše pojave i smanjile tenzije.
U BiH i Sandžaku postoji na desetine takozvanih mesdžida (mesta za molitvu - klanjanje) u kojima islam propagiraju uglavnom vehabije. Neki od tih mesdžida, poput novopazarskog Furkana, bili su glavni centri za regrutovanje boraca ISIL-a. Bez obzira na to što je reis Kavazović naložio glavnim imamima da sa njima "obave razgovor" i ubede ih "da su na pogrešnom putu", male su šanse da se ovi "paradžemati" zatvore jer vehabije odavno ne haju za mišljenja hodža i imama, ni za stavove jedne ili druge islamske zajednice koje deluju u Srbiji.
