"Zašto Srbija štiti Tačija?"
Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji dalo je "Vestima" neobjavljeni snimak iz logora Likovac u opštini Srbica na kome se vide Srbi, prve žrtve kidnapera samozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Video koji podseća na snimke koje danas prave teroristi Islamske države, nastao je u maju 1998, godine, neposredno posle otmice četvorice muškaraca.
Zarobljenici odgovaraju na pitanja kidnapera, a pitaju ih na albanskom jeziku za imena, da opišu pod kojim su uslovima kidnapovani, kada su i kako čuli za OVK, šta misle o Slobodanu Miloševiću i napadu srpske policije na selo Prekaz.
Na snimcima se vidi i Žarko Spasić, brat Sime Spasića, predsednika Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, koji je snimak dostavio i našem listu.
- Ovaj snimak je napravljen u propagande svrhe, da teroristi pokažu svetu da dobro postupaju sa zatvorenicima. Da pokažu da su živi da se naši ne bi svetili. Smatram da su namerno ove kasete ostavili za sobom kada su pobegli pred akcijom srpske policije. A na njima, naši jadni, odgovaraju u nadi da će ih pustiti, govore ono što kidnaperi žele da čuju, ali to im nije spaslo glavu. Mi i dalje ne znamo kakva je sudbina mog brata i ostalih kidnapovanih na Kosovu - kaže Spasić.
Sudili im za ubistvo Albanaca
Euleksovo tužilaštvo osudilo je pripadnike "dreničke grupe", na 59 godina zatvora zbog ratnog zločina, uključujući torturu, zlostavljanje i ubistva albanskih civila. Niko od njih nije osuđen za ubistva Srba. Porodicama kidnapovanih i ubijenih je poslednja nada Specijalni sud, za koji se nadaju, da će se ponovo pozabaviti i ovim predmetom.
Ispred porodica, Spasić ponavlja da je, osim što je ovaj video dokaz o zločinu, ujedno i dokaz da su tadašnje vlasti u Beogradu znale da ima živih kidnapovanih u logoru Likovac.
- U junu 1998. moj brat je još bio živ. Dok je bio u logoru njegova supruga, moja snaja i ja smo razgovarali sa njim. Na njen kućni telefonski broj, pozvao je neki Albanac i dao slušalicu Žarku. To je jasan znak da su hteli da pošalju signal da je živ. Zato sam ubeđen da su DOS-ovske vlasti znale za ovo, ali su ciljano donele odluku da se iz srpskih zatvora oslobode albanski teroristi i zločinci. To je bila tragična odluka po porodice kidnapovanih, a pogubno po naše mučenike, što niko od njih nije zahtevao bar razmenu, da se Srbi oslobode i vrate svojim kućama. Meni i porodicama koje tragaju za svojim kidnapovanim najmilijima, svi koji su učestvovali u toj vlasti su nam podjednako krivi, a premijera Aleksandra Vučića pitam da li je pravda da Hašim Tači danas u Briselu igra fudbal sa državnicima Srbije - pita Spasić.
Kidnapovani mučeni u logorima
"Drenička grupa" je maja 1998. napala više gradova i sela, kidnapovala najmanje 30 srpskih i 11 albanskih civila, i nekoliko policajaca. Kontrolisali su punktove i kidnapovali civile i pripadnike policije, u Glogovcu, Klini, Lapušniku, Komoranima, Pantini, Likošanu, Rakošu i Leočini, a u dva navrata su napali i EPS-a Belaćevac. Tada su kidnapovana desetorica radnika: Žarko Spasić, Dragan Vukmirović, Zoran Ađančić, Petar Ađančić, Dušan Ađančić, Filip Gojković, Mirko Buha, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić i Božidar Alimpić. U to vreme su formirani logori OVK za zarobljenike u Likovcu, Ovčarevu, Lapušniku, Trpezu i Klečki, a žrtve u logorima su bile mučene i ubijane.
Snimak je, kako tvrdi, dobio od pripadnika tadašnje Državne bezbednosti. Tvrdi da je navodno nađen kada su srpske snage upale u logor Likovac.
- Informacije da kaseta postoji dobio sam od pripadnika posebne jedinice policije. Kazao je da su prilikom ulaska u Likovac, koji je držao Fatmir Ljimaj, zaplenjene mnoge kasete. Ljimaj je bio zapovednik logora, a Hašim Tači mu je bio komandant. Policajac mi je još rekao, da su specijalci MUP-a gledali kasete koje su našli, i da je na njima moj brat, jedan njihov kolega, i dva civila, kao i da se na snimku vide četvorica uniformisanih terorista UČK. Tada sam u ime Udruženja podneo zahtev tadašnjem ministru policije Draganu Jočiću i tražio kasete na uvid. On nas je uputio dalje, i tako smo došli u posed snimka - tvrdi Spasić.
Milenko Jovanović tvrdi: I Likovac je "žuta kuća"
Dokazi o logoru Likovac bi konačno morali da probude svest i savest kod ključnih autoriteta na Kosovu i Metohiji, kako bi se konačno utvrdila puna istina o otetim Srbima čija je sudbina zvanično nepoznata, kaže za "Vesti" Milenko Jovanović, predsednik Saveza udruženja raseljenih sa KiM. On ističe da do sada nije bilo elementarne zainteresovanosti Unmika i Euleksa "da se ova stvar dovede na čistac".
- Likovac je dokaz i da je bilo puno "žutih kuća" po Kosmetu i Albaniji i sada očekujemo sveobuhvatnu inicijativu Vlade Srbije i njenih partnera sa Zapada da se dođe do tela ubijenih Srba, koji su mahom završavali u logorima poput Likovca. Procene raseljeničkih udruženja su da je između 300 i 500 naših sunarodnika skončalo živote u tim logorima. Oni su bez sumnje bili u najvećoj meri žrtve trgovine organima i to je razlog više da se oživi i inicijativa Dika Martija i na odgovornost pozovu sadašnji visoki funkcioneri privremene Vlade Kosova poput osuđenog ratnog zločinca i teroriste Hašima Tačija, podvlači Jovanović. On dodaje da od vlasti u Prištini porodice ne očekuju saradnju na planu otkrivanja srpskih grobnica, ali se nadaju da će se "pojedinci pokajnici sami javiti ukoliko im međunarodni faktori omoguće da to učine bez posledica po svoje porodice".
Svojevremeno, u medijima se pojavila informacija da je jedan od glavnih dokaza protiv Hašima Tačija i njegove "dreničke grupe" koji ima srpsko Tužilaštvo za ratne zločine upravo ovaj snimak. Na njemu se osim Žarka Spasića, radnika EPS-a na kopu Belaćevac koji je kidnapovan 14. maja 1998. sa radnog mesta, vide i Dejan Stoiljković, policajac iz Gnjilana kidnapovan 19. maja 1998. Dejan na snimku opisuje kako je otet kada se vraćao autobusom iz posete rođaka u Peći.
Pripadnci OVK ispituju i Vladimira Spasića, kidnapovanog 19. maja 1998. kod mesta Komorani, koji takođe odgovara na ista pitanja. Snimljen je i Miroslav Šuljinić, radnik iz Kline, kidnapovan 21. maja 1998. kod Lapušnika, čiji su posmrtni ostaci nađeni 2005. godine u masovnoj grobnici u mahali "Beriša" kod Lapušnika.
