I mrtav Arkan haški svedok?
Tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu o Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana. Ovo je, u oproštajnom intervjuu za B92, izjavio sada već bivši glavni tužilac, Vladimir Vukčević.
On je kazao da je među poslednjim njegovim zaduženjima bila i "naredba o istrazi" SDG.
U Tužilaštvu odbijaju da saopšte bilo koji konkretniji detalj pravdajući se Zakonom koji ih obavezuje da se u ovoj fazi istrage ne oglašavaju, ali ne treba biti genije, pa shvatiti da je reč o istrazi koja je bazirana na haškoj optužnici koju je tadašnji glavni haški tužilac Luiz Arbur protiv Ražnatovića i njegove jedinice podigla 30. septembra 1997. godine.
Pelević: Borili smo se časno
Borislav Pelević kaže da je punih deset dana u Haškom tribunalu svedočio u procesu protiv Stanišića i Simatovića i da je prema rečima Frenkijevog advokata znatno doprineo oslobađajućim presudama.
- Sve to sam spreman da još jednom ponovim u Hagu. Garda se borila časno i pošteno, štiteći srpski narod - kaže Pelević.
Jedino što je nejasno jeste da li ova istraga ima veze sa ponavljanjem postupka protiv nekadašnjih čelnih ljudi Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Frenkija Stamatovića.
Ta veza se može naći u dve činjenice. Vukčevićeva naredba o istrazi je usledila tek pošto je oborena oslobađajuća haška presuda protiv Stanišića i Simatovića i tek pošto su, prema tvrdnji nekadašnjeg zamenika komandanta SDG, Borislava Pelevića, i Vukčević i haško tužilaštvo decidno, u više navrata, izjavili da protiv Garde nema dokaza.
Laži o snimcima
Priča o navodnoj umešanosti Garde, uključujući i Borisava Pelevića, u ratne zločine pojavila se 2010. godine kada je Tužilaštvo za ratne zločine potvrdilo da je jedan od svedoka kazao da poseduje video snimak egzekucije hrvatskih civila 1991. na kojima se vidi i Arkan.
Umesto tog snimka, u Haškom tribunalu, Peleviću je predočeno nekoliko fotografija iz rata.
- Ponudio sam sudiji da ih otkupim od tužilaštva pošto nemam te fotografije, ali nisu pristali. Možda su im male plate, pa ću im sledeći put ponuditi više - kaže kroz smeh Pelević.
- Sa Vukčevićem sam razgovarao dva puta kada me je, tokom jedne predizborne kampanje, protivkandidat optužio za ratne zločine. Vukčević mi je tada rekao da niko nikada nije optužio ni Pelevića ni bilo koga drugog iz Srpske dobrovoljačke garde. Tu potvrdu sam dobio i kada sam se kandidovao za mesto predsednika Svetske kik-boks asocijacije. Ova Asocijacija je tražila zvanično od Haškog tribunala odgovor na pitanje da li sam na listi optuženih i odgovoreno im je da nisam na spisku 164 lica koji su optuženi za ratne zločine - kaže za "Vesti" Pelević i dodaje da će se rado odazvati i u slučaju da novi tužilac za ratne zločine odluči da razgovaraju.
- Svaki čovek koji je učini zločin mora da bude kažnjen, ali je činjenica da je od cele Garde samo bio optužen Arkan, a svima je jasno da je to bila politička optužnica kako se ne bi umešao u događaje na Kosovu. Tvrdim da nijedan pripadnik Garde nije ubio nijednog civila, niti je Garda zapalila ijednu kuću. Uostalom, ni tužilaštva u Hrvatskoj ili u BiH do sada nisu pokrenula istragu ni protiv jednog pripadnika SDG - ističe Pelević.
Beogradski advokat Toma Fila kaže da postoji veza između suđenja u Hagu i istrage koju je pokrenulo Tužilaštvo za ratne zločine, ali da je za njega jako teško da shvati "logiku" s kojom je Vladimir Vukčević naredio pokretanje istrage.
- Sem da bi se napravio važan ili preporučio Bramercu za neko upražnjeno mesto u haškom tužilaštvu zaista ne vidim drugi razlog tako "bombastične" izjave. Do sada je nešto moralo da se pojavi u vezi sa eventualnim zločinima pripadnika Garde, a nije. Sem Arkana koji je mrtav, niko drugi nikada nije bio optužen. Jedino ukoliko je Vukčević mislio na Milorada Lukovića Legiju koji je bio pripadnik te jedinice tokom ratova u Hrvatskoj i BiH - zaključuje Fila.
Hag se Arkanom bavio još 1997. godine
Šta je pisalo u optužnici?
Željko Ražnatović Arkan je, komentarišući hašku optužnicu od čak 24 tačke, 1997. godine demonstrirao zavidno znanje engleskog slenga objasnivši da ga, u prevodu, za njih "boli briga". Ipak, u tom spisu koji je i dalje dostupan na zvaničnoj internet stranici Tribunala, on i Srpska dobrovoljačka garda se terete za nekoliko događaja, počev od Istočne Slavonije, preko BiH, odnosno Bijeljine i Zvornika.
"U ovom periodu je u svim tim mestima silom ostvarena dominacija Srba, a veliki deo muslimanskog stanovništva ubijen je ili proteran. Arkanovi 'tigrovi' aktivno su učestvovali u ovim operacijama kako bi obezbedili srpsku kontrolu nad tim gradovima."
Međutim, najozbiljnije haške optužbe su za događaje u Sanskom mostu 1995. godine. Arkanu i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, haško tužilaštvo je stavilo na teret ubistva 11 civila u Trnovu 20. septembra (ili približno tog datuma) 1995, zatim ubistvo 65 civila u Sasini 21. septembra (ili približno tog datuma) 1995. godine, kao i ubistvo dva civila i mučenje više civila u kotlarnici hotela u Sanskom mostu u periodu od 21. do 25. septembra 1995.
