Igrači Partizana na slavi u Kličevcu

I ranije su se znali. Doduše, samo sa utakmica. Jedni su ostavljali srce na terenu - igrajući, a drugi to isto srce na tribinama - navijajući. Onda su se "umešale" "Vesti" i odlučile da upoznaju prijatelje.

U porti crkve: Šilobad, Ranković, Rašović i Krstajić sa protom Bratislavom Pavlovićem

Ideja se rodila pre oko mesec dana kada smo objavili priču o jednom od najneobičnijih sveštenika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, protojereju Bratislavu Pavloviću (36), parohu dijasporskog sela Kličevac kod Požarevca. Prota Bata nije samo jedan od najvrednijih sveštenika, već i - najvatreniji navijač "Partizana" u mantiji.

U neobaveznoj priči saznali smo i da mu je jedna od najvećih želja da za seosku slavu - Svetog proroka Jeremiju, 14. maja, zajedno sa svojim parohijanima ugosti Partizanove igrače.

Krstajić, Ranković i Rašović sa simpatizerima

Od ideje do realizacije nije prošlo mnogo. Uprava Partizana je sa zadovoljstvom prihvatila našu ideju da priredimo "slavsko" iznenađenje svom vatrenom "grobaru" u mantiji i njegovim parohijanima, pa su u subotu, seosku slavu uveličali poslovni direktor Košarkaškog kluba Partizan Mlađan Šilobad, a zatim i pobednici ovogodišnje, srpske fudbalske lige - kapiten Mladen Krstajić, pomoćni trener Prvog tima Vuk Rašović i sekretar stručnog štaba Ljubiša Ranković.

- I na ovaj način smo želeli da podelimo radost sa svojim navijačima ne samo zbog velikog uspeha košarkaša u Evropi koji je krunisan Fajnal forom u Parizu, već i zbog treće, uzastopne titule u fudbalu- priča srpska košarkaška legenda Mlađan Šilobad.

Ni on, ali i ostali gosti nisu krili oduševljenje onim što je protojerej Bratislav - zajedno sa svojim parohijanima, za samo nekoliko godina, napravio u Kličevcu.
- Obnovljena je i ponovo ikonopisana crkva Svetog Trifuna iz 1902. godine, renoviran Parohijski dom, urađen prelep travnjak sa kompjuterskim navodnjavanjem, napravljena ograda...

Oduševljeni navijači

I sve to novcem meštana koji žive pretežno u dijaspori, Italiji, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj - priča skromno proto Bata koji je u znak sećanja svakome od dragih gostiju darivao po brojanicu i ikonu.

Ni fudbaleri nisu krili oduševljenje onim što vide. Preko teksta u "Vestima" su saznali da imaju najvatrenijeg grobara u mantiji, ali ne i sveštenika koji je toliko učinio za kraj gde službuje.

- Za svaki rezultat je potreban dobar kapiten. Vi ste eto kapiten u ovom mestu, a kod nas je to Krstajić. Jel tako Krle - oduševljeno je prokomentarisao Vojislav Radojević, urednik zvaničnog Partizanovog sajta gde će takođe naći ovo lepo druženje.

''Grobar'' u mantiji: Prota Bratislav

- Zaista nam je drago što smo imali prilike da dođemo, jedino nam je žao što nismo imali više vremena da se družimo sa novim prijateljima. Sport u mlade ljude usađuje dosta onih istinskih hrišćanskih vrednosti, a većina nas smo i veliki vernici, tako da je uz ovo druženje i osvajanje titule kompletno - priča Krstajić i dodaje da je, dok je igrao u Nemačkoj, i on imao obavezu da na kraju sezone po unapred pripremljenom planu poseti neka mesta u kojima žive njihovi navijači, ali da se ipak to ne može uporediti sa atmosferom koju doživljava u susretima sa našim navijačima.

I on, ali i druge legende Partizana strpljivo su davali autograme i fotografisali se sa mnogobrojnim "grobarima" koji na početku nisu poverovali ko im je stigao.
Dok su igrači obilazili crkvu i osvežavali se u porti crkve, jedan od mlađih meštana Kičevaca, Boban Milošević Kuše je uzaludno pokušavao da preko telefona uveri svoje drugare ko im je u gostima.

- Neverovatno. Niko mi ne veruje. Kažu mi: "Ma gde će Mlađa, Krle, Džin i Vule kod nas". Evo, Dragan mi spustio slušalicu. Polomio je nogu i sada misli da ga zezam jer ne može sa nama na utakmice -očajno će Boban.

Dvadesetak minuta kasnije, i dalje potpuno sumnjičav, oslanjajući se čas na jednu - čas na drugu štaku, ipak se pojavio 23-godišnji Dragan Jenić.

- Kao da sanjam, eto tako se osećam - reče tek kratko, opčinjeno gledajući u svoje sportske heroje.

Međutim, prava fešta je usledila tek u centru Kličevaca. Mada je svakoj od porodica u ovom mestu bila slava, Partizanovci su sve ostavili, i goste i bogate trpeze, preobukli se u dresove, razvili crno -bele zastave i okupili na jednom mestu.
Zbog obaveza, gosti nisu mogli da se zadrže koliko su to njihovi fanovi želeli. Ispratili su ih pesmom i nastavili slavlje. Pamtiće se dugo ovaj sveti Jeremija.