"Nek me Albanci i zakolju, ne dam dedovinu"
Nataša Marković ostala je sama u Brežaniku. Nakon što joj je spaljena porodična kuća "uselila" se u štalu i 16 godina odbija da proda imanje kriminalcima iz klana Keljmendi i pridošlicama sa severa Albanije.
Šesnaest godina Nataša Marković iz sela Brežanik, kod Peći, trpi povremene batine i stalne uvrede i pretnje koje joj upućuju albanske pridošlice iz sela Lođe i Albanci doseljeni sa severa Albanije.
Nataša je jedina Srpkinja u tom selu - sama, bez ijednog sabrata ili čoveka koji razume ili hoće da razume srpsku reč.
Ova srednjovečna žena, čiji su preci došli iz Crne Gore, trpi "sve zulume ovog sveta" i objašnjava da sve dok ona samuje u Brežaniku srpstvo neće nestati, niti će srpske brazde njenih roditelja i stričeva zaoravati bilo čije tuđe ralo.
Prete joj da će biti raščerečena, silovana, zaklana... Nataša je istrajavala sama braneći kućni prag, zapravo štalu u koju se posle paljenja roditeljske kuće 1999. godine "uselila".
Pročitajte još:
* "Srpski narod saoseća sa Francuzima"
* Nema dokaza protiv Ivanovića
- Pred našim ljudima, koje viđam jednom u nekoliko meseci, smem da pričam slobodno i da kažem da sam bivšim komandantima OVK-a i poznatoj braći Keljmendi rekla da im ni po cenu života neću prodati očevinu - kaže Nataša Srni.
Te bivše vođe terorističke OVK-a sada su funkcioneri u Peći i u Prištini.
- Ne daju mi da spustim glavu na jastuk, neprestano dolaze, prete i ucenjuju, ali me ne mogu slomiti, niti mi mogu oteti ovo što su mi roditelji ostavili - navodi Nataša.
"Zemlja ne može da pređe u albanske ruke"
Ona ističe da su u Brežaniku živeli "Srbi - Crnogorci", te da je tu više od 200 hektara njiva.
Nataša ne može sve to da čuva i uspeva da štiti samo 15 hektara, ali napominje da zemlja ne može da pređe u ruke Albanaca jer nikada nije bila njihova.
Priseća se da je pred njenim i očima njene sestre, koja je preminula pre tri godine, gorelo selo dok su bivše komšije iz sela Lođe slavili "pobedu", a italijanski vojnici samo posmatrali, govoreći joj: "Ostanite mirni".
Nije im smetalo što gore kuće građene pre stotinak i više godina kao i trospratna zdanja u kojima je vatra gutala imovinu.
Ni kosovska ni međunarodna policija do dana današnjeg za nju nisu prstom mrdnuli.
- Umesto da jure kriminalce i ljudske izrode oni svakodnevno dolaze i kao po nečijem nalogu meni prete. Nedavno sam morala da idem na sud da dokazujem da je ovo moja zemlja - objašnjava Nataša Marković.
Strahuje od braće Keljmendi
Jedan Albanac iz Lođa je na osnovu falsifikovanih posedovnih listova pokušao da joj otme zemlju, ali je dokazala da je to njena djedovina. Nakon toga falsifikator je sačekao i kamenovao sakriven u šikari i naneo joj ozbiljne povrede.
- Umesto da odgovara, javni tužilac je mene optužio da su tog Albanaca napali moji psi - jedini verni prijatelji - priča Nataša.
Strahuje da će je braća Keljmendi prognati ili joj doći glave. Prijete da će imanje Markovića biti njihovo.
Natašu Marković posjetio je Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak u vladi samoproglašnog Kosova i obećao pomoć.
Ovoj stamenoj "Srpkinji-Crnogorki" na temeljima spaljene očinske kuće sagrađena je nova površine 45 metara kvadratnih.
- Žao mi je što se mojoj sestri nije ostvario san da ponovo zaspi na očevom krevetu koji smo uspeli da izvučemo iz doma koji je pred našim očima izgoreo do temelja - priča Nataša.
