Kuću ne napušta samo pas Beli
Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali retki su primeri da ih odanost gazdi ne napušta ni posle njegove smrti. Takav jedan primer zabeležili smo u zaseoku Prostruga podrajačkog sela Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca. Pas Beli već godinu dana od smrti Borislava Radenkovića ne odvaja se ok kuće u kojoj više niko ne živi.
Posle duge i teške bolesti prošle godine umro je Borisav Radenković iz pomenutog zaseoka, ali to nije i jedina nesreća koja je zadesila ovu nekada domaćinsku kuću. Borisavljeva supruga Viktorija morala zbog teške bolesti da se preseli kod ćerke u grad, a teško se razboleo i njihov sin Dobrivoje koji se trenutno nalazi na lečenju u Italiji. Kuća ostala prazna, a pred njom je jedino pas koji i dalje obavlja svoju ulogu psa čuvara.
Kuća Borisava Radenkovića samo je jedna od seoskih kuća u kojoj više niko ne živi. Pustoš i napuštenost mnogih ovdašnjih domaova su mnogo godina unazad neprijatna i okrutna stvarnost.
- U kući do Borisavljeve je nekada živela baka Zorka Radenković i ta kuća je pusta i gotovo da joj se ne može prići od ostuge od kada je baba umrla, do nje je kuća Miluna Vuksanovića koju samo ponekad, leti, posećuju njegovi naslednici. Tu je i porodični dom Radenka i Milje Radenkovića u kome takođe više nikog nema, kao i u kući Radenkovog brata Stanoja, a jedino u kući Milana Vuksanovića samuje njegova udovica Rada.
Još se nekako drže Milorad i Radmila Vuksanović ali su, kako kažu, broje poslednje dane. Već sedam godina nepokretan u svojoj kući leži Dobrivoje Vuksanović i o njemu brine supruga Živka - nabraja Milinko Savković(74) jedan od mlađih žitelja zaseoka Prostuga.
Retko nam dolaze i deca
|
U kući Milana Radenkovića koji je nedavno umro ostale dve starice - njegova majka Gvozdenija i supruga Radmila.
- Među najzdravijima u zaseoku su Gojko i Olga Starčević, a u mojoj kući je takođe jad i čemer jer već nekoliko godina vodim brigu o ženi Jeli koja ne ustaje iz kreveta. Eto, takva ti je situacija u našem kraju sela, a koliko znam, slično je i u drugim zaseocima Gornjih Branetića - ističe Savković.
Prosek starosti žitelja zaseoka Prostruga je 78 godina, ali nekada nije bilo tako.
- Bio je ovo zaseok jakih, radnih ljudi i dobrih domaćina i mnogoljudnih porodica. Nekada, o vršajima, ili na mobama, kada su se obavljali najvažniji poljski poslovi, okupljalo se i preko stotinak mlađih Prostružana, a oni stariji, a stariji su bili svi preko, recimo, 55 godina, uglavnom su sedeli, posmatrali i savetovali mlađe. Ali, eto, došlo je vreme da ne možeš da nađeš čoveka da ti pomogne da pobiješ kočić.
Došlo je vreme kada pričamo o keru Belom čija nam odanost nabija suze u staračke oči što je i razlog što mu povremeno odnosimo hranu i vodu - kaže Milorad Vuksanović (78).
Pas Beli je, prema mišljenju Prostužana, pokazao koliko je odan svom gazdi Borisavu jer ga i dalje čeka na kućnom pragu odakle ne se ne skalnja ni po najgorem vremenu. Samo povremeno, kada on proceni da treba, odlazi u patrolu obilazeći okućnicu tek da proveri da li je sve onako kako je gazda Borisav ostavio.
Dočekuje i ispraća goste
|