I Srbiji treba Jad Vašem

"Poslednji je trenutak da kao narod popišemo svoje žrtve stradale u ratovima, po raznim logorima, na kućnom pragu, svugde gde smo živeli. Srpski memorijal bi trebalo da bude ona institucija koja će otrgnuti od zaborava istinu o jednom od najstradalnijih naroda Evrope u 20. veku. To bi morao biti nacionalni, državni i verski zadatak".

V. Sekulić

Vasilije Krestić, akademik

Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za "Vesti", akademik Vasilije Krestić objašnjava osnove koji su grupu srpskih intelektualaca okupili u Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, poznatije kao Srpski memorijal.

Dokle se stiglo sa idejom o podizanju Memorijala?
- Dobili smo blagoslov patrijarha Irineja, punu podršku predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a sada ćemo pokušati da za projekat zainteresujemo širi krug ljudi kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Odnedavno je to moguće i na našoj internet stranici www.srpski-memorijal.rs.

Šta bi Memorijal, u istorijskom smislu, trebalo da predstavlja?
- U stručnom smislu ne izmišljamo ništa novo. Memorijal bi trebalo da bude ono što je za Jevreje Jad Vašem. Ali, dok oni uz memorijal u Jerusalimu imaju još 16 manjih širom sveta, Srbi nemaju nijedan. Otuda je naum da osnujemo instituciju u kojoj bi se sakupljao sav materijal o stradanju našeg naroda od Balkanskih ratova do naših dana. Smatramo da je poslednji trenutak da se počne sa popisom srpskih žrtava genocida, stradalih u ratovima, logorima, na kućnom pragu. Srbi su uz Jevreje jedan od najstradalnijih naroda u Evropi, ali se prema svojim žrtvama ne odnosimo sa dužnim poštovanjem.

Zbog čega je to tako?
- Možemo to nazvati i neodgovornost, nepoštovanje nevino postradalih, ali uveren sam da su u pitanju isključivo politički razlozi. Posle Drugog svetskog rata, da ne bismo vređali našu, takozvanu braću, odustali smo od popisa stradalih kako ne bi "kopali po grobovima", "dirali po živim ranama". Vodili smo računa o dnevnoj politici. Nažalost, poslednji je trenutak da ova generacija promeni takav odnos prema sopstvenoj istoriji. Što više budemo otezali, sve će teže biti napraviti ozbiljan, seriozan popis žrtava. Previše je seoskih hronika, spomenika stradalih po raznim srpskim krajevima, popisa po raznim spisima, mnogo publikovanih ili spiskova koji još nisu objavljeni. Sve to zaslužuje da bude sabrano, a na nama je da ne izmišljamo, da nam niko ne kaže da preuveličavamo broj žrtava. Jer, taj broj stradalih nije za pohvalu, to je tužno. Otuda i ne smemo da zaboravimo da je naša obaveza, naš nacionalni, državni, pa ako hoćete i verski zadatak da sve te stradale popišemo imenom i prezimenom.

Govoreći o broju stradalih, čini se da Hrvatska ne odustaje od namere da na svaki način umanji broj žrtava Jasenovca?
- Nemamo razloga da se obaziremo na to šta Hrvati tvrde i šta zaključuju, jer je u pitanju bezočnost licitiranja sa brojem žrtava i njihovo smanjivanje. Potpuno ih razumem jer to im je politički cilj kako bi smanjili obim zločina. Ali, Srpski memorijal poseduje spisak od 400.000 ljudi postradalih u Jasenovcu, a tom broju svakako treba dodati i žrtve iz jama koje još nisu iskopane ni u Jasenovcu, ni u Gradini i sa raznih drugih stratišta.

Do sada se puno licitiralo gde bi Memorijal trebalo da se nalazi?
- Verujemo da bi najbolje mesto za to bila leva obala Save, a gde i na kom mestu ne zavisi od nas, to bi zavisilo od gradskih vlasti.

Vlasti Beograda su nedavno dale saglasnost da se na toj strani Save izgradi Memorijalni centar Sajmište?
- To bi trebalo da bude Memorijal žrtvama fašizma (Srbima, Jevrejima i Romima). Mi nemamo ništa protiv takvog projekta, ali time se ipak ne može isključiti namera da srpske žrtve dobiju svoj memorijalni spomenik.

Koja je razlika?
- Suštinska. Projekat Sajmište bavi se samo žrtvama fašizma, a to je relativno kratak period u 20. veku. Ne vidim zbog čega bi nekome smetalo da Srbi dobiju mesto na kome će se izučavati njihovo stradanje koje je trajalo mnogo duži vremenski period.

O Srpskom memorijalu se u dijaspori veoma malo zna. Da li je to vaša ili greška dijaspore?
- Do sada je to bila naša greška. Veoma sporo smo pokretali stvari sa mrtve tačke, prevashodno zbog administrativnih, ali i finansijskih problema. Sve dosadašnje aktivnosti finansiramo sami, iz sopstvenog džepa. Počeli smo da konkurišemo za razne projekte, ali to ipak nije dovoljan novac da bismo imali reklamu kakvu bi trebalo da imamo. Tu prevashodno mislim na domaće medije. Kada je reč o dijaspori, uskoro planiramo susrete sa nekim predstavnicima srpskog rasejanja kako bi i oni čuli za nas, ali i mi potražili one Srbe koji bi stali iza ove ideje i pomogli nam. Tu mislim i na finansijsku, ali i na svaku drugu pomoć, pa i u korigovanju spiskova žrtava. Mnogi stradalnici nisu zabeleženi imenom i prezimenom mada podatke znaju njihovi rođaci, prijatelji, komšije. Sada će, kroz elektronsku formu, biti mnogo jednostavnije da se ta istorijska nepravda ispravi.

Mislite li da Srbe i dalje zanima sopstvena istorija?
- Uveren sam da ih zanima. Posle svakog teksta koji biste objavili u "Vestima" javljali bi nam se ljudi koji se slažu u potrebi za osnivanjem Srpskog memorijala. Izuzetno je važno da srpska dijaspora stane iza ovakvog projekta.

Zar nije mnogo bitnije da uz podršku Crkve, predsednika Republike, dobijete podršku SANU?
- Planiramo da to učinimo. Naravno, svesni smo da Akademija ne može da nam pomogne u onom, finansijskom smislu, ali verujem da će stati iza naše namere, da će se saglasiti da je takav poduhvat neophodan za naš narod.