Kako postati general
U ovu školu ne može svako. Ulazi se samo po specijalnom pozivu jer se od najboljih odabiraju još bolji da uče da brane državu, i kad je napadnuta, i kad nije.
Zovu je i škola za generale zato što neko može da je završi i da ne dobije taj čin, ali niko ne može da postane general a da je prethodno nije završio.
Škola nacionalne odbrane, najviši stepen u vojnom obrazovanju Srbije, ovog novembra proslavlja vredan jubilej - 60 godina rada, a reporteri "Vesti" dobili su specijalnu dozvolu da zavire unutar ove ustanove i saznaju na koji način se to obrazuju srpski vojnici, ali i brojni visokorangirani oficiri iz oružanih snaga drugih zemalja.
- Sve oružane snage na svetu, barem one koje drže do sebe, imaju razvijeno vojno obrazovanje, a Škola nacionalne odbrane je kruna obrazovanja svakog oficira - objašnjava načelnik ŠNO Miroslav Talijan.
Ovaj pukovnik je nekadašnji pripadnik specijalnih jedinica Vojske. Dugo godina je bio komandant elitnih Sokolova 72. brigade iz Pančeva, a zatim zamenik komandanta još elitnije jedinice Kobre, koja i danas štiti najviše vojne i državne funkcionere. U međuvremenu se posvetio nauci, doktorirao, postao vanredni profesor na Vojnoj akademiji. Sada rukovodi onima koji će za desetak godina komandovati srpskim oružanim snagama.
Prijateljstvo naroda
- Znanje je u 21. veku najveći kapital. Ko bude imao znanje, imaće sve - objašnjava dok nas stepeništem vodi u deo zgrade u kome borave isključivo strani oficiri koji su u Školi nacionalne odbrane, na generalštabnom i komandnoštabnom usavršavanju. Ove godine školu pohađaju i pripadnici oružanih snaga iz Rusije, Grčke, BiH, Makedonije i Alžira.
- Srpski sam učio najpre na kursu u Moskvi, a ovde zahvaljujući kolegama. Lep jezik, kao i ruski - kaže uz smešak 32-godišnji major ruskih Vazdušno-desantnih snaga Vasilij Bočarnikov.
U školi je od 30. avgusta i zadovoljan je uslovima. Pokazuje svoju sobu koja se lako može uporediti s nekom hotelskom.
- U Rusiji sam s velikom pažnjom pratio sve što se događa u Srbiji, a gotovo redovno naši mediji prenose o velikoj ljubavi koju vaš narod ima prema našem. Kad sam stigao, u to sam se uverio i svojim očima - priča Bočarnikov.
Kaže da je u Školi nacionalne odbrane već naučio dosta novog, posebno iz oblasti strategije i operativnog umeća.
Iskustva istorije
Pukovnik Talijan kaže da Škola baštini tradiciju usavršavanja "generalštabnih oficira" Vojske Kneževine Srbije.
- Moderna srpska vojska stvarana je od početka Prvog srpskog ustanka pa sve do Prvog svetskog rata. Njen razvoj odvijao se pod francuskim, ruskim i nemačkim (pruskim) uticajem, u zavisnosti od političke orijentacije dvora. Danas, više od veka kasnije, i dalje koristimo iskustva vojnih sila, ali kroz autentičan srpski naučno-obrazovni program na koji smo veoma ponosni. Srpska istorija ima dovoljno iskustava i događaja da kreiramo originalne programe školovanja - naglašava Talijan.
- Postoje razlike u školovanju oficira u Srbiji i u Rusiji, ali ciljevi i mehanizmi su isti. Zato je ovo veoma vredno iskustvo koje ću poneti, ali i iskoristiti u daljem usavršavanju. Uostalom, svake godine armije naše dve zemlje održavaju zajedničke vojne vežbe, pa će mi dobro doći naučeno - kaže ovaj specijalac.
Mnogo otvoreniji za priču su 38-godišnji major Stilianos Garitos iz Grčke i 43-godišnji potpukovnik Slave Grozdanovski iz Makedonije.
Ne skrivaju prijateljstvo njihovih naroda sa srpskim.
- Meni lično je velika čast što sam prvi Grk koji pohađa komandno-štabno usavršavanje u Školi nacionalne odbrane. Svi znamo kakvi su odnosi naša dva naroda i to je neizbrisiva tradicija. Naše pradede su zajedno ginule na Solunskom frontu i to se ne može tako lako zaboraviti. Učiniću sve da se saradnja naše dve zemlje još više unapredi i sve ono što ovde naučim preneću u našu vojsku. Ovaj način razmene iskustava je, po meni, najbolji model - veli uz širok osmeh Garitos, pripadnik Pešadije grčke vojske.
Ovo mu je četvrti boravak u Srbiji, ali svi dosadašnji nisu imali ovako lep povod.
- U tri navrata sam boravio na Kosovu, u sklopu NATO snaga. Ranije nisam puno znao o Jugoslaviji. I Srbiju sam upoznao mnogo godina pošto je SFRJ prestala da postoji. Ali, polako upoznajem taj deo vaše istorije i sve više se čudim kako je bilo moguće da tako ozbiljna oružana sila tako brzo propadne - kaže ovaj Grk.
U Školi nacionalne odbrane brzo je stekao najboljeg druga, pripadnika puka Specijalnih operacija makedonske vojske Slavu Grozdanovskog.
Najbolji u regiji
Politiku su ostavili po strani, a sve su podredili unapređenju svojih vojnih znanja.
- Odranije znam da je Škola nacionalne odbrane najviši stepen vojnog obrazovanja u Srbiji, a verovatno i u celoj regiji. Ponosan sam što sam upravo ja izabran da je završim jer Srbija ima veoma stručne profesore od kojih i te kako ima šta da se nauči - ističe Grozdanovski.
Školovanje stranaca
Školu nacionalne odbrane do sada je završio 381 polaznik iz 17 oružanih snaga i armija sveta: od Indonezije, Iraka, Zambije, Zimbabvea, Republika Kape Verde do najmoćnijih zemalja sveta - SAD, Rusije i Kine.
Ovaj potpukovnik ističe da će mu diploma ŠNO omogućiti da po povratku u Makedoniju dobije čin pukovnika, a da dvojicu njegovih kolega, po završetku ove škole, očekuju generalski činovi.
Sva trojica naših sagovornika diplomatski su odbili da komentarišu aktuelne političke događaje objašnjavajući da je politika za političare, a vojska za vojnike. Ipak, od Grka i Makedonca smo uspeli da izmamo barem delimičan odgovor oko migrantske krize.
- Rešavanje ovog, veoma teškog problema ipak nije u domenu vojnika, već političara. Vojska može da pomogne državi, ali to je problem koji će morati da rešavaju sve države Evrope - objašnjavaju budući generali.
Doktori ratnih veština
Načelnik ŠNO Miroslav Talijan ističe da je među profesorima koji predaju na školi 20 doktora i magistara nauka, a da je od 1978. godine promovisano 89 doktora nauka iz oblasti ratne veštine, dok je od 2005. godine 24 oficira dobilo titulu doktora vojnih nauka.
