Misteriozne istorijske činjenice o Noći veštica koje sigurno niste znali
Svake godine Noć veštica izaziva žestoku debatu između onih koji tvrde da treba da se manemo ovog paganskog običaja i onih koji u ovome vide samo dobru zabavu. Bilo kako bilo, profesor sa Univerziteta u Šefildu, Dejvid Klark, istraživao je istorijske korene ovog "strašnog" jesenjeg festivala i došao do nekoliko zanimljivih zaključaka.
Ovo je osam malopoznatih činjenica o ovom, može se slobodno reći, planetarno popularnom praziku - Noći veštica.
1. Paganski običaj ili hrišćanski praznik?
Većina ljudi veruje da je Noć veštica paganski običaj koji ima veze sa nekakvim natprirodnim pojavama. Međutim, istina je da ima versku konotaciju.
Jedino oko čega su istoričari nesaglasni je vreme kada je nastao ovaj praznik.
Dok jedni veruju da se to dogodilo u 7. veku, kao uvod u katolički praznik Svi sveti, drugi tvrde da je počeo da se obeležava u 9. veku kao praznik u znak sećanja na hrišćanske mučenike i svece.
2. Natprirodne pojave
Većina jezivih glasina o natprirodnim pojavama koje prate ovaj praznik je izmišljen u 19. veku. Smatra se da su ove strašne priče u Ameriku doneli Škoti i Irci, a Amerikanci ih "uobličili" na sebi svojstven način.
3. Rezbarene bundeve
Rezbarene bundeve su zaštitni znak ovog jesenjeg festivala, a mnogi veruju da je reč o relativno novijoj tradiciji. Međutim, istoričar Dejvid Klark je otkrio da je ovo poprilično stara tradicija koja vodi poreklo iz Someseta (sela u Engleskoj), gde deca svake godine, svakog poslednjeg četvrtka u oktobru prave slične lampione, doduše od dugih vrsta biljaka.
4. Žrtvovanje životinja
Ne postoje istorijski dokazi da je ovaj praznik povezan sa paganskim festivalom, poznatijim kao Krvavi mesec, kada su Anglosaksonci prinosili životinjske žrtve.
5. Poslednji dan stočarske i poljoprivredne sezone
U doba kada hiršćanstvo još nije stigo do Irske, 31. oktobar se u ovim krajevima engleskog govornog područja obeležavao kao poslednji dan letnjeg doba.
Takođe, to je bio poslednji dan stočarske i poljoprivredne sezone kada su se u znak nadolazeće zime životinje prinosile kao žrtve. Istoričari veruju da bi ovde mogli biti koreni današnjeg modernog praznika.
6. Zarobljeni u Čistilištu
U srednjem veku hrišćani su verovali da duše mrtvih mogu ostati zarobljene u Čistilištu. U tom slučaju, mrtvi bi se 31. oktobra vraćali na zemlju i tražili od najbližih da im pomognu molitvama.
7. Kolači za mrtve
Na Noć veštica je uobičajno da deca obučena u strašne kostime idu od kuće do kuće i traže slatkiše.
Istoričari su pronašli vezu između ovog i starog običaja, naročito zastupljenog na severu Engleske, kada su se za 1. novembar za mrtve spremali kolači.
8. Čari "tuđih" običaja
Jedno je sigurno - Noć veštica kao festival natprirodnih sila je relativno novi izum.
Dok se protivnici ovog praznika zalažu za ignorisanje "tuđih" običaja, oblačenje kostima i iznuđivanje slatkiša je previše primamljivo za decu koja jednostavno ne mogu da odole čarima ovog planetarno popularnog događaja.
