Amerika htela građanski rat
Vojni vrh je 4. oktobra, dan uoči "revolucije" u Srbiji 2000. godine, predlagao Slobodanu Miloševiću niz radikalnih mera, pa čak i hapšenje lidera tadašnjeg DOS-a, kako bi se u Beogradu sprečilo "događanje naroda", ali i scenario koji je predviđao građanski rat i stranu vojnu intervenciju.
Milošević je sve te predloge odbio uveren da Državna bezbednost i MUP Srbije stvari drže čvrsto pod kontrolom i da se nijedan od ovih scenarija neće dogoditi.
Vojska je Miloševiću predložila plan u 13 tačaka koji je uz hapšenje lidera DOS-a, smene u vrhu policije i DB-a i sprečavanje srednjoškolaca da se priključe demonstrantima "po cenu" hapšenja direktora i profesora srednjih škola koji bi to dozvolili, podrazumevao i "plansko ometanje mreža mobilne telefonije" i "hitnu diferencijaciju u Vojsci Jugoslavije po bezbednosti i opredeljenosti za i protiv poretka".
Nekadašnji čelni generali Vojske Jugoslavije, Miodrag Simić i Stamenko Nikolić, u knjizi "Istina i zablude o 5. oktobru 2000. godine" prvi put obelodanjuju ove frapantne podatke, ali i otkrivaju da su sve te "mere" bile nužne jer su obaveštajne službe Vojske Jugoslavije raspolagale podatkom da je 5. oktobra bio planiran početak građanskog rata u Srbiji i strana vojna intervencija!
- Svi obaveštajni podaci do kojih smo došli mnogo pre 5. oktobra pokazivali su da je reč o organizovanoj, planskoj akciji u kojoj su učestvovale strane obaveštajne službe. Krajnji cilj nije bila samo smena vlasti nego svojevrsna klopka za Vojsku koja bi za krajnji cilj imala izazivanje građanskog rata. Scenario je predviđao da u slučaju da je vojska izašla na ulice, odmah bude napadnuta od demonstranata i primorana da odgovori vatrenim oružjem, pri čemu bi pale velike žrtve. To bi bio povod za hitne vazdušne udare NATO avijacije sa aerodroma Tuzla i intervenciju specijalnih jedinica stacioniranih na prostoru BiH - otkriva koautor ove knjige Stamenko Nikolić, nekadašnji pomoćnik načelnika Generalštaba.
Istorija neka sudi
Autori ističu da im nije bila namera da obelodanjivanjem nekih podataka nekoga brane, a drugog napadaju.
- To će učiniti istorija nepristrasno prema svakome. Iznošenjem činjenica želeli smo da doprinesemo da se događaji 5. oktobra stave na mesto koje im pripada. Smatramo da smo ovom knjigom ispunili svoju moralnu i profesionalnu obavezu da sačuvamo činjenice o jednom teškom periodu novije istorije i da ih stavimo na raspolaganje sadašnjim i budućim generacijama.
Ozbiljnost situacije i plan mera, Miloševiću je saopštio uži deo Kolegijuma načelnika Generalštaba na čelu s generalom Nebojšom Pavkovićem, a činili su ga, uz autore ove knjige, još i Svetozar Marjanović i Branko Krga.
- Milošević nas je pažljivo saslušao, a onda odlučio da pozove tadašnje čelne ljude policije i DB, Vlajka Stoiljkovića i Radomira Markovića. Pojavili su se za svega par minuta, kao da su se nalazili u nekoj prostoriji pored. Ministar policije je kazao da su naše prognoze loše, te da on ima sve pod kontrolom, a pred kraj razgovora Marković, koji je sve vreme pričao preko telefona, obratio se Miloševiću sa informacijom da Nebojša Čović navodno pokušava da pobegne u Bosnu. Otišli smo s tog sastanka svesni da Milošević uopšte ne dobija istinite podatke - ističe Simić.
