"Bravo, Srbi, vi ste normalan narod"
Jedan od najpoznatijih srpskih domaćina, dugogodišnji predsednik opštine Svilajnac, poznat po britkom jeziku i po tome što ima svoje mišljenje čak i kad ga njegova politička stranka nema Dobrivoje Budimirović Bidža danas je pravi brend ovog dela Srbije.
Bio je član SKJ i danas ne krije da obožava Tita, te se jednom prilikom slikao u maršalskoj uniformi i tu fotografiju i danas čuva u svojoj dnevnoj sobi. Dok je Bidža bio predsednik opštine ta fotografija je stajala između Titove i Miloševićeve slike. Bio je jedan od osnivača SPS-a, a sa Slobodanom Milošević se sporečkao zbog sukoba sa njegovom suprugom Mirjanom Marković, koja je osnovala svoju stranku JUL. Danas je u Glavnom odboru SNS-a i, kako priznaje, zadužen je za kritikovanje pojedinih stranačkih kolega.
Da li najnovija odluka Uneska za KiM ukazuje da se nastavlja politika pritisaka na Srbiju?
- Srbima su uvek nevolje dolazile sa severozapada, gde se neguju dvostruki aršini. Mi Srbi imamo kratko pamćenje, ali nismo zaboravili da su oba svetska rata, kao i cepanje Jugoslavije i ratni vihor s početka devedesetih oni izazvali. Srbija je izgubila najmanje četiri miliona ljudi, što u oba svetska rata, što od perioda razbijanja SFRJ, da bi nas na kraju 19 najmoćnijih država sveta bombardovalo 1999. godine. Šta da kažem osim - sa Zapada ništa novo! Ali vratićemo kad-tad srpske svetinje.
Kako i kada ako ne sada kada se Angela Merkel deklarisala kao prijatelj Srbije, a savetnik bivšeg engleskog premijera Tonija Blera je takođe čest gost srpske vlade?
- Istina je da istorija ne može da se izbriše, a Kosovo i Metohija su riznica srpskog kulturnog i verskog nasleđa i to je ono što nijedna svetska sila ne može da nam oduzme. Ne znam šta mi još treba da uradimo i šta još da ispunimo još koji uslov da bi nam oni rekli: "Bravo, pa vi ste normalan evropski narod."
Ipak, mi i dalje želimo da uđemo u EU iako je na sve krhkijim nogama, zašto?
- Srbija je još početkom 20. veka imali model današnje evropske zajednice, pre svega kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a uloga Srbije je bila ujediniteljskog karaktera. U Titovo vreme SFRJ je bila sinonim uspešnosti. U sedamdesetim godinama prošlog veka imali smo najveću industrijsku proizvodnju u svetu. Bili smo među najvećim izvoznicima i ozbiljan svetski činilac i u političkom smislu. Evropa je naš model koalicije država bez granica prekopirala, nekako u isto vreme kada su tu istu SFRJ pocepali ratom, a Srbe obeležili kao loše momke iz jeftinih američkih filmova.
Napuštena zemlja
Kako biste opisali današnje društvo u Srbiji?
- Nezaposlenost i siromaštvo su duboko ukorenjeni u svim segmentima društva, što je uticalo na pad morala, pa sve što je nemoralno danas je postalo uobičajeno. Srbija mora da se vrati poljoprivrednoj proizvodnji. Po neobrađenom poljoprivrednom zemljištu dotakli smo dno, koje niko u Evropi nije mogao ni da zamisli.
Zašto su naši ljudi odlazili na rad u inostranstvo, ako je u SFRJ sve bilo tako idealno?
- Ono što je rukovodilo naše ljude da idu u inostranstvo su primamljive zarade. Imali su mogućnost da rade po 15, 16 sati i mogli su da zarade mesečno i po 5.000 nekadašnjih nemačkih maraka. Sa ušteđevinom su u rodnom kraju zidali velelepne kuće, kupovali zemlju, stoku, traktore, vršalice i sve ono što su mislili da čini bogato seosko domaćinstvo. Naš narod je vredan i čestit i tako nas na Zapadu i doživljavaju.
Koliko je ljudi iz Svilajnca otišlo u inostranstvo?
- Čini mi se nešto više od 12.000 žitelja opštine Svilajnac rasejano je po svetu. Naši ljudi su počeli da odlaze početkom šezdesetih godina i taj trend se nastavljao. Odlazili su i ostavljali svoje njive, a njih su obrađivali njihovi roditelji i deca. Međutim, danas te njive nema ko da obrađuje, a velelepne kuće nema ko da održava, jer su prazne. Cele porodice su ostale u inostranstvu i tako danas imamo petu, šestu generaciju dijasporaca, decu rođenu u inostranstvu, koja ne znaju srpski jezik.
U vreme dok ste bili predsednik opštine Svilajnac, vaš grad je bio sinonim uspešnosti, šta se u međuvremenu desilo?
- Desila se neodgovorna i varljiva lokalna samouprava i to ne samo u Svilajncu, već u većini dijasporskih opština. Njih narod nije zanimao, već su radili na tome kako da zaposle svoje preduzeće ili rođake i prijatelje, pa su tako izgrađeni sumnjivi lokalni putevi i lovački domovi. Domaćinsku politiku je smenila lopovska i profiterska vlast.
Mnogi od njih su i vaše stranačke kolege...
- Nažalost, to je tačno. Od 2000. godine i takozvanih petooktobarskih promena, najgori lopovi su samo presvlačili stranačke dresove i taj problem imaju i naprednjaci. Da nije partijskog zapošljavanja i burazerske politike, Srbija bi bila srećnija i bogatija. S druge strane, SNS na lokalnom nivou ima vrlo malo svojih kadrova, već su to kadrovi nekih drugih političkih stranaka. U unutrašnjosti svako vuče i razvlači za sebe i svoje, a narod je očajan i nezaposlen!
Šta mislite o rijaliti programima i njihovoj gledanosti?
- To je bruka jedna. Te rijaliti emisije šire nemoral i štete društvu, a pre svega mladima. Sve me to podseća na onu priču "daj narodu hleba i igara i ne sekiraj se". Narod gleda svakakve ludosti pa lakše pregura dan bez jednog obroka, što je ušteda.
Uspeh i zavist
Dobrivoje Budimirović Bidža je rođen 5. januara 1947. godine u mestu Lukovica kod Svilajnca. Osnovnu i srednju poljoprivrednu školu je završio u Svilajncu, a u Beogradu je završio Poljoprivredni fakultet.
Dugo je bio direktor srednje Poljoprivredne škole u Svilajncu. Bio je i predsednik opštine Svilajnac četiri mandata, narodni poslanik tri, a savezni poslanik dva mandata. Bio je i predsednik raznih upravnih odbora u Skupštini Srbije, a član je Glavnog odbora SNS-a od osnivanja.
Poznat je po svojoj svojeglavosti, pa je jednom prilikom Miri Marković odbio gostoprimstvo u Svilajncu. Kažu da niko nije dao bolju definiciju srpskog mentaliteta: "Srbin dve stvari ne može da oprosti drugom Srbinu - uspeh i da mu neko voli ženu."
Oženjen je sa Zorkom i ima dve ćerke, Vesnu i Vladanku, od kojih ima unuke Milicu i Teodoru i unuka Filipa.
