U otadžbini mi ne daju penziju!
Dolazak nekih naših građana iz dijaspore do zaslužene penzije u matici, za neke je poput drame "Čekajući Godoa".
Prava noćna mora zbog zaglavljivanja u šumi propisa, ali i sumnjivog ponašanja dela nadležnih u srpskom penzijsko-invalidskom fondu.
Jedna od njih je Ljubinka Bajić iz okoline Frankfurta koja ni posle skoro tri godine nije dobila rešenje o penziji. Zahtev je, kaže, predala 16. novembra 2012, na osnovu radnog staža od 17 godina u više preduzeća u Loznici i šest godina koje je sama uplatila. U Nemačkoj je radila još osam, ali bez srpske, ne može da reguliše nemačku penziju.
- Uradila sam sve što mi je rečeno i u više navrata dolazila u Srbiju, ali još uvek ništa, iako sam uslišila i zahtev da se pismeno odreknem polovine staža koji sam sama uplaćivala, s obrazloženjem da nemam sve potvrde o toj uplati - priča ova žena kojoj su za to vreme u Nemačkoj nekoliko puta tražili dokumentaciju iz Srbije, zakazivali razgovor u cilju rešenja i bili začuđeni zbog srpskog nemara.
Njenoj golgoti, međutim, nigde kraja. Ne samo da joj je iz Srbije traženo da iz Nemačke pošalju radni staž, što je i učinila, već je i loptica odgovornosti prebacivana iz lozničkog u beogradsko dvorište i obrnuto.
Na kraju joj je službenik u Beogradu rekao da nadležni u Loznici ne treba da se prave ludi, jer je predmet kod njih, već 2,5 godine. S nevericom dodaje da je u rodnom mestu čula i novi izgovor, da je njen predmet poslat u Šabac, iako sa tim gradom nije imala nikakve veze.
Teraju ljude da se odreknu staža
Ljubinkina ćerka Jelena Bajić koja živi u Lihtenštajnu, ogorčena je zbog trogodišnjeg odugovlačenja srpske administracije. Ne može da veruje da privatna uplata osiguranja uneta u radnu knjižicu nije priznata jer, navodno fale registrovane uplatnice i sumnja da njena majka nije jedina koja je naterana da se oprosti od radnog staža. - U Kneževini Lihtenštajn je nemoguće da ne odgovorimo na pismo ili mejlom u roku od 24 sata - kaže Jelena Bajić za "Vesti".
- U novembru 2014. su mi obećali rešenje, ali ni glasa, pa sam u martu došla u Loznicu, gde su me obavestili da će mi stići pismeni odgovor. Bilo mi je neverovatno da su službenice pominjale moje devojačko prezime Stojinović, iako sam već 40 godina Bajić - priča naša sagovornica koja je tada već počela da sumnja da se iza njenog slučaja kriju mutne radnje. Pojačale su se kada joj nije pomogao ni advokat, jer iako ima dovoljan broj godina radnog staža i godine starosti, njenom pravnom zastupniku je rečeno da nema uslov za penziju.
Čekaju i novinari
U Fondu PIO podsećaju da se u cilju bržih rešenja organizuju međunarodni dani razgovora sa drugim zemljama na kojima savetodavci iz oba fonda pružaju besplatnu pravnu pomoćna osnovu bilateralnih sporazuma u oblasti socijalnog osiguranja. U Štutgartu su održani 17. i 18. marta, a u Šapcu i Beogradu od 22. do 24. septembra. Od našeg lista je traženo da im pitanja zašto građani u dijaspori dugo čekaju na penzije u domovini, zbog čega se javljaju problemi i kome da se obrate za pomoć, pošaljemo mejlom, ali odgovor do zaključenja našeg izdanja nije stigao.
