Zlatno runo iz Homolja
Malo je onih koji kada kupuju verenički ili venčani prsten, ili bilo koji zlatni nakit, znaju da su na taj način kupili i delić dramatičnih dešavanja u svemiru u dalekoj prošlosti gde je, prema tvrdnjama naučnika, nastalo zlato. Prema ovoj teoriji, zlato u je nastalo u svemiru i to prilikom kataklizmičkog sudara dve neutronske zvezde na udaljenosti od 3,9 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.
Proračunato je da je u sudaru ove dve zvezde nastala količina zlata koja je jednaka masi devet Meseca što je, preračunato u novcu - 10 oktiliona dolara. Na planetu Zemlju stigao je delić tog zlata sa asteroidima i kometama, pa nisu netačni mitovi Indijanaca u Južnoj Americi da je zlato "suze neba".
Mnogi pasionirani tragači za zlatom iz čitavog sveta Srbiju smatraju veoma bogatom zemljom ovim plemenitim metalom. Koliko je zlata do sada isprano iz srpskih reka, a posebno iz reke Pek u istočnoj Srbiji, to nikada niko neće saznati, ali ispiranje zlata iz šljunka na Peku traje i danas i to metodama koje se nisu promenile vekovima.
- U Srbiji su sve reke zlatonosne, neke više neke manje. Zlatonosne su reke koje izviru na Kopaoniku kao što su Rasina i Toplica, ima ga u reci Kamenici koja izvire na Suvoboru, ima ga i šljunkovitim nanosima i mnogih drugih reka, ali nijedna reka se po količini zlata ne poredi sa rekom Pek koja je po zlatu i dobila ime. Ispiranjem zlata na Peku bavile su se stotine generacija meštana sela na njegovim obalama, a danas zlato u Peku traži sve manje ljudi, uglavnom najstarijih meštana - objašnjava Zoran Vukadinović, predsednik Udruženja arheo-amatera Srbije.Da se stari zanat ispiranja zlata ne bi izgubio pobrinulo se Udruženje arheo-amatera Srbije koje je na ušću reke Brodarice u Pek, u selu Brodica, osnovalo centar za očuvanje starih zanata Golden Homolje (Zlatno Homolje) a godišnje poseti na stotine posetilaca željnih da ovladaju starim tehnikama ispiranja zlata.
Centar za očuvanje starih zanata nalazi se u blizini arheološkog lokaliteta Kraku lu Jordan, gde se nalazila jedna od najvećih livnica zlata u Rimskom carstvu.
- Od kada je sveta i veka, kažu meštani homoljskih sela, znalo se da Pek nosi zlato i ono se ispiralo na dva osnovna načina koja se nisu promenila vekovima. U toku letnjih meseci zlato se iz šljunka ispiralo pomoću ispitka, drvene posude napravljene od crvene vrbe, topole, ili nekog drugog mekog drveta i to tako što se u ispitak ubaci pesak i onda se laganim potapanjem u vodu i kružnim okretanjem izbacuju pesak i druge nanose, a zlato, kao 10 puta teže od peska, ostaje na dnu posude.
Za ispiranje zlata iz Peka Rimljani su imali posebno obučene vojne jedinice, a kralj Aleksandar Karađorđević je kupio specijalni bager.Osim ove metode, za vađenje zlata iz reke korišćene su ovčje kože koje su u kasnu jesen potapali u vodu kako bi prilikom visokog vodostaja vuna pokupila nanose zlata. Na osnovu ove metode je, verovatno, i nastala legenda o zlatnom runu za kojim su tragali mnogi narodi, a zapravo, zlatna runa su imali gotovo svi meštani iz sela pored Peka, jedne od najzlatonosnijih reka u Evropi - objašnjava Vukadinović.
- Kralj Aleksandar je 1934. godine kupio bager za ispiranje zlata na Peku, u selu Neresnica, u to vreme bio je drugi najveći bager na svetu. Jedini veći postojao je u Indiji. Bager je počeo da radi samo tri dana nakon ubistva kralja Aleksandra, i prema arhivskim podacima bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kg zlata mesečno. Radio je do 1955. godine kada je isečen i kao staro gvožđe prodat otpadu iz Viteza. A zlata u Peku ima, i to mnogo. Pre nekoliko dana jedan moj poznanik je u Peku pronašao grumen zlata težak 786 grama - kaže Vukadinović.
Kroz centar za očuvanje zanata na Peku godišnje prođe mnogo zaljubljenika u ovaj zanat među kojima ima i Švajacaraca, Nemaca, Mađara, Australijanaca, Austrijanaca, Novozelanđana, Italijana koji na Pek dolaze da pronađu zlato.
- Srbi su siromasi koji, zapravo, hodaju po zlatu. Prema mom mišljenju, kada bi u donjem toku Peka proradio neki moderni ispirač zlata da bi se mesečno ispiralo i preko 100 kg ovog plemenitog metala - tvrdi za "Vesti" Zoran Vukadinović koji je angažovao najiskusnije ispirače zlata iz sela na obalama Peka.
Sujeverni tragači
Najveći grumen zlata pronađen u Srbiji, nezvanično, bio je težak 5,5 kg, ali nije poznato ime čoveka koji ga je pronašao.
- Ispirači zlata su veoma sujeverni i nikada neće javno govoriti o tome da li su, koliko i gde pronašli zlato. Na reku idu u zoru kako nikog ne bi sreli jer to smatraju malerom i nikada ne govore o mestima gde ispiraju zlato. Svako od njih uvek govori da ništa nije pronašao, da je vrlo slabo, da nije zaradio ni za vodu, ali garantujem da je dnevni ulov iskusnih ispirača veliki - tvrdi Zoran Vukadinović.
