Evropa pravi logor od Srbije
Evropska unija bi povodom velike izbegličke krize da napravi promaju samo na srpskim granicama, dok istovremeno zatvara sopstvena vrata i izlazi u javnost sa sramnom najavom da bi prema Sporazumu o readmisiji mogla da vrati Srbiji 150.000 migranata.
EU nemo je posmatrala kako njene članice postavljaju na granice bedeme i bodljikave žice, udaraju po migrantima pendrecima, suzavcem i vodenim topovima. Osim toga, EU je napravila još jedan sramni korak najavom da će pogaziti sopstvene vrednosti slobode kretanja.
Kao da su zaboravili sopstvenu krivicu, lažno pravdajući humanitarnom katastrofom vojne intervencije na Bliskom istoku i 1999. godine na Kosovu. Sada im se kao bumerang humanitarna katastrofa vratila u nadolazećim stotinama hiljada gladnih i izmučenih migranata koji pred ratnim razaranjima pešice nadiru ka srcu Evrope.
Sporazum na svoju štetu
Srbija je 18. septembra 2007. potpisala sa EU sporazume o viznim olakšicama i readmisiji. U to vreme premijer je bio Mirko Cvetković, a šef diplomatije Vuk Jeremić.
Tokom pregovora za vreme Vlade Vojislava Koštunice, sporna odredba za parafiranje Sporazuma bila je upravo o prihvatanju državljana trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU.
Hladan tuš
Poruke srpskog premijera Aleksandra Vučića da EU ne može svoj teret krize prebacivati na Srbiju Brisel neće da čuje. Portparol Evropske komisije (EK) Nataša Berto izjavila je da prema sporazumu o readmisiji sve članice mogu Srbiji vraćati i migrante iz trećih zemalja. A posle Vučićeve reakcije da bi oni koji su ukinuli "Šengen" i "Dablin" hteli da lopticu ubace u srpsko dvorište, iz Brisela stiže novi hladan tuš.
Portparol EK Margaritis Šinas izbegao je da komentariše Vučićeve zahteve da EU prinudi Hrvatsku na otvaranje granica za teretni saobraćaj, ali je praktično odbacio traženje srpskog premijera rečima da "svaka članica EU ima pravo da sama određuje kako će obezbeđivati spoljne granice".
Migranti ne posustaju
Na jug Srbije u ponedeljak je ušlo 5.000 izbeglica. Vlasti Dimitrovgrada, nadomak granice sa Bugarskom, tvrde da kod njih dnevno stiže 150 do 300 izbeglica iz bliskoistočnih zemalja. U proseku se zadržavaju po 12 sati, mada ima i onih koji ostaju i duže. Kroz obližnji Bosilegrad prođe od 60 do 120 izbeglica.
Ovakvo rešenje migrantske krize po scenariju EU odbacili su i ostali srpski zvaničnici. Šef diplomatije Ivica Dačić poručio je da Srbija ne može da dozvoli da bude koncentracioni logor, ograđena žicama i sa zatvorenim saobraćajem, a da za to nikoga nije briga.
- Da li je Evropa sposobna da upravlja organizacijom kao što je EU? Ako nije, Srbija će biti prinuđena da uvede kontramere - kazao je Dačić.
Pretnje stižu iz Ministarstva rada čiji je šef Aleksandar Vulin najavio da Srbija neće prihvatiti migrante koji odu u Mađarsku i tamo budu evidentirani. Podsetimo da je Vulinov državni sekretar Nenad Ivanišević nedavno zapretio da Srbija neće primiti vraćene izbeglice, "makar morala da postavi vojsku na granicu".
Tranzit bez smeštaja
Nije realno, prema rečima ministra policije Nebojše Stefanovića, da se u Srbiju smeste svi izbegli koje vrate zemlje EU. Srbija, kaže on, može da im obezbedi tranzit, ali ne i trajni smeštaj. Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović pozvala je EU na održivo, zajedničko, solidarno i odgovorno rešenje krize u organizaciji EU.
Aktivisti za zaštitu ljudskih prava pozvali su lidere EU da prestanu da grade barijere na granicama, da se ne svađaju oko kvota i da osmisle koordinisan odgovor na migrantsku krizu. Direktor Amnesti internešnela za Evropu Džon Dalujsen upozorio je da se humanost osipa kroz dosadašnji haotičan odgovor na talas migranata i izbeglica.
- Neuspeh nije opcija. Lideri EU moraju da postignu sporazum o organizovanom i saosećajnom odgovoru na dolazak azilanata u Evropu. Neka rešenja su na stolu, ali nema političke volje i liderstva da se sprovedu- rekao je Dalujsen, koga je podržao UNHCR.
Pritisak zbog Rusije
Direktor Ruskog instituta za strateška israživanja Leonid Rešetnjikov smatra da službe SAD i niza arapskih zemalja usmeravaju talas migranata preko Balkana, stvarajući haos Evropi, a Srbiju i Mađarsku kažnjavaju migrantima zbog odnosa prema Rusiji.
- Bugarska, iako ima granicu sa Grčkom i Turskom, ostala je po strani, dok je fokus na Srbiji i drugim balkanskim zemljama - kazao je Rešetnjikov.
