Srbi rade, Albanci uživaju
Pitanje jezera i brane Gazivode nije političke već ekonomske prirode, jer sav novac od ovog resursa odlazi u Prištinu, a opštini Zubin Potok, na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana, znatan deo hidrosistema Ibar i 90 odsto jezera "Gazivode", ne ostaje ni dinara.
Očekujem da će Zajednica srpskih opština (ZSO), u čijoj nadležnosti će, između ostalog, biti regionalni razvoj i urbanizam, lokalni privredni razvoj, promeniti situaciju. Trenutno, ceo sistem mesečno zarađuje oko dva miliona evra, a godišnje oko 25 miliona evra. Sa tim parama opština Zubin Potok bi bila jedna od bogatijih na Kosovu.
Ovo ističe Srđan Vulović, direktor HE Gazivode i Javnog preduzeća Ibar u Zubinom Potoku. On naglašava da bi uspostavljanje kontrole nad kompleksom Gazivode živnuo ceo severni Kosmet.
- Sav ovaj novac od proizvodnje struje i prodaje vode sliva se u Prištinu, Zubinom Potoku ne ostaje ništa. Sa Prištinom imamo "saradnju", mi radimo za njih, oni imaju veliku korist, a Zubin Potok gubi milione evra - kaže Vulović.
Kosovo žedno bez Gazivoda
Pola Kosova i deo Metohije, hidrosistemom Ibar-Lepenac zaliva se vodom sa Gazivoda. U letnjim mesecima kada su velike suše, voda sa Gazivoda se "prepumpava" u Gračaničko jezero kod Prištine, odakle se Priština snabdeva vodom za
piće.
Jezero Gazivode uvek "na stanju" ima najmanje 380.000 kubika vode. Čitavo severno Kosovo - Zubin Potok, Zvečan i Kosovka Mitrovica, kao i opština Srbica, pije vodu sa jezera Gazivode. Bez vode sa ovog jezera ne bi mogla da hladi reaktore ni da radi termoelektrana u Obiliću.
