Pre ćemo mi u EU, nego što će se rešiti status KiM
Srbija će u Evropsku uniju ući sa ustavnim granicama i pre nego što će biti rešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, uveren je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.
Ivanović je istakao da je stoga bitno ispuniti sve uslove za to članstvo.
Upitan u kojim granicama će Srbija ući u EU, Ivanović je odgovorio da to jeste pitanje, doduše, kako kaže, nametnuto.
"Celovitu Srbiju definiše Ustav. Znači da mi sa punim pravom govorimo o onome što je teritorija Srbije po tom najvišem zakonodavnom aktu... a to je, uključujući i teritoriju Autonomne pokrajine sa 10.880 kvadratnih kilometara i oko dva miliona stanovnika", istakao je Ivanović.
U ovom trenutku, uveren je on, niko na svetu ne zna koliko stanovnika živi na Kosmetu, niti će taj podatak, kako kaže, uskoro biti poznat.
To, međuitm, Ivanović ne vidi kao smetnju i kao primer navodi Kipar gde se, takođe, nije znalo koliki je broj Turaka koji živi na severu u trenutku prijema te zemlje u EU.
Iako EU negira takvu mogućnost pod izgovorom da neće napraviti "drugu grešku", Ivanović tvrdi da EU nema izbora, kao i da tzv. "kiparski model" nije kreirala Srbija.
On je podsetio da je EU na nekoliko načina, uključujući viznu liberalizaciju, pokazala da Kosovo i metohiju tretira kao deo teritorije Srbije.
Odluka MSP će biti nešto između
Kada je reč o stavu Međunarodnog suda pravde (MSP) o jednostranom proglašenju kosovske nezavisnosti, Ivanović kaže da veruje u nešto što je između stava koji o tome imaju stručnjaci, s jedne, i političari s druge strane. |
U prilog tome, Ivanović je naveo i činjenicu da su kiparski Turci i kiparski Grci tek posle pet-šest godina nakon prijema u EU bili spremni da eventualno razgovaraju o nekakvom zajedničkom održivom rešenju.
Kad je reč o rešenju problema Kosmeta, Ivanović tvrdi da nema direktnih pregovora Beograda sa kosmetskim vlastima, jer bi to značilo da "prihvatamo institucije nezavisne države Kosova".
Pregovori će biti nastavljeni, kaže Ivanović, posle obelodanjivanja stava Međunarodnog suda pravde, a, za sada, postoje samo posredni kontakti, preko Brisela, međunarodnih predstavnika, UNMIK-a, sve u cilju rešavanja određenih problema.
"Za pregovarački sto obe strane moraju da dođu dobrovoljno, a ne pod pritiskom. Jer ako, ipak, neko natera kosovske Albance, u šta sumnjam u ovom trenutku, onda će rezultat tih pregovora biti sličan onim pregovorima u Beču i to će biti veoma loše rešenje", naveo je on
Budući da se nametanje, nama ili njima, pokazalo kao loše rešenje, kosovski Albanci, ukazao je Ivanović, moraju da vide svoj interes i "dođu, da sednemo i da konačno rešimo status Kosova".
"Mislim da će rok trajanja tog rešenja biti u korelaciji sa našim članstvom u EU. Onog trenutka kada Srbija bude unutar EU ona će imati daleko jaču političku poziciju i onda će Srbija u velikoj meri moći da, rekao bih, diktira uslove oko tih pregovora", naveo je Ivanović.
Razmišljanje SAD da ukine Rezoluciju 1244, Ivanović ne vidi kao "ozbiljan pokušaj" i za njega je, kaže, to "pre testiranje kako bi se videla naša reakcija", a ona je, kaže, poznata.
"Ko bi odustao od najsnažnijeg sredstva kojeg mi imamo, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Mislim da je to i iluzorno očekivati da će Srbija odustati od toga", kazao je on.
Ivanović kaže da se od Rezolucije može i odustati ali samo ako se prethodno postigne dogovor u novim pregovorima, koji bi mogao da utiče na promenu našeg stava, a to se, uveren je on, neće dogoditi.
"Pred nama je dug put da se borimo za nove pregovore i da na novim pregovirma tražimo neko kompromisno rešenje", zaključio je Ivanović.
