Klimavi most iznad kanjona
Pred ovogodišnji Petrovdanski sabor u manastiru Crna reka, kada se u porti svetinje sakuplja više hiljada vernika, a samo na noćenje u manastirskim odajama dolazi i po nekoliko stotina nevoljnika i radoznalaca iz cele Srbije, bratstvo oca Hrizostoma, igumana manastira, bilo je na velikoj muci. Znali su da je most iznad kanjona istoimene reke, kojim se ulazi u svetinju, truo i dotrajao, da će preko njega proći hiljade ljudi i da se pod teretom lako može srušiti. Bilo je i predloga da se u svetinju uopšte ne ulazi ili da se ulazi jedan po jedan.
- Nekoliko dana smo zatezali i obezbeđivali noseće grede i držače mosta i, hvala bogu, sabor je protekao u najboljem redu, ali naše nevolje su ostale, deo manastira koji je iznad pećina prokišnjava, šindra na krovu je dotrajala odavno, nisu više sigurne ni grede koje drže manastirske terase, niti most iznad kanjona. Za kompletnu obnovu potrebno je više desetina hiljada evra, a mi u našoj kasi za taj posao nemamo ni dinara - priča iguman Hrizostom i naglašava da se rekonstrukcija ipak mora obaviti.
- Obratićemo se našoj Raško-prizrenskoj eparhiji, našoj Crkvi, našoj državi, vernicima ma gde da su, i našem narodu... Tražićemo da dođu stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu i iz naše eparhije, da vide trenutno stanje i predlože šta nam valja činiti, neke sitnije popravke obavićemo sami pre zime - ističe iguman Crne reke.
U pećinskom delu Crne reke čuvaju se mošti zaštitnika manastira Svetog Petra Koriškog Čudotvorca. U narodu ovog kraja veruje se da će se svako ko, makar i na tren, zaspi ispod svetiteljevih moštiju, izbaviti iz nevolje i izlečiti sve bolesti. U jednom delu manastira niz stenu se sliva voda koja pomaže nerotkinjama i leči oči, otklanja glavobolju i pomaže kod mnogo drugih bolesti... Zbog toga ovamo vekovima dolaze nevoljnici iz cele Srbije, Crne Gore, Bosne, Makedonije... Dolaze i pripadnici drugih vera, Bošnjaci, Hrvati, Turci, Nemci, Albanci... Jedan Turčin iz Istanbula u Crnoj reci je boravio prošlog leta, doveo je dečaka koji se noću budi i u snu vrišti. On je spavao ispod moštiju Čudotvorca, a iz Istanbula je kasnije stiglo pismo da je dobro i da je Sveti Petar uslišio njihove molitve...
- Teško je objasniti sve to, mislim da mir i ambijent u kojem se manastir nalazi psihološki dobro deluju na ljude, jačaju njihovu dušu, ohrabruju ih, očvršćuju i ulivaju im nadu da je sve moguće. Nešto sigurno postoji, zato sam često ovde - priča inženjer iz Raške Stamenko Andrijanić, koga srećemo u porti Crne reke.
Najveća gužva u Crnoj reci je nedeljom i uoči Petrovdana, manastirske slave, kada ovde spava i po nekoliko stotina vernika i nevoljnika. Čast je biti domaćin manastirske slave, u red za domaćinstvo čeka se i po nekoliko godina.
U narodu vlada i verovanje da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi tokom godine udati, zato mlađe tu čast prepuštaju starijima i zrelijima za udaju.
Manastir Crna reka decenijama je bio duhovni centar Raško-prizrenske eparhije i Srpske pravoslavne crkve. Iz ove svetinje potekle su vladike: Artemije, Justin, Teodosije... Pantelejmon je iguman hrama Svetog Tome u Johanezburgu, igumani Dečana, Sopoćana, Đurđevih stupova i još mnogo manastira u Srbiji, BiH i Crnoj Gori prošli su čuvenu crnorečku duhovnu školu.
Nažalost, odlaskom vladike Artemija, koji je pre tri decenije oživeo tada zapuštenu Crnu reku, puno monaha je otišlo. Nekad je u Crnoj reci bilo i po 25 kaluđera, danas ih je petorica, ali manastir i dalje ima ogroman duhovno-obrazovni značaj.
Nebeski lekovi
Ne zna se ko je i kada manastir uklesao u ogromnu stenu, zna se da su 1687. godine ovde donete mošti Stefana Prvovenčanog i da su u Crnoj reci, daleko od zlih očiju i loših namera, ostale 14 godina dok mir nisu našle u Studenici. U crkvi je sačuvan i lik ktitora-živopisca, izvesnog Nikole. Znalci tvrde da je manastir oslikan u 16. veku. Kada su sa Kosova u Crnu reku 1840. godine prenete mošti Svetog Petra Koriškog Čudotvorca nevoljnici su počeli da dolaze u manastir i traže ono što im lekari i zvanična medicina nisu mogli dati.
