Apis se vraća u Beograd
Posmrtni ostaci generalštabnog pukovnika srpske vojske Dragutina Dimitrijevića Apisa mogli bi da budu vraćeni u Srbiju do kraja godine. Tu priču pokrenulo je prošlogodišnje obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, a pored ministra za rad Aleksandra Vulina, za povratak Apisa založili su se Savez udruženja boraca iz Kragujevca i Udruženje potomaka starih ratnika od 1912. do 1920. godine.
Apis, koga već čitav vek prate ocene da je srpski heroj i častan vojnik, ali i repovi zaverenika i atentatora, vezuje se za organizaciju Crna ruka i likvidaciju kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage u majskom prevratu 1903. Ubijen je 1917. je pošto je kralj Petar Karađorđević, u čijem je dovođenju na presto umesto Obrenovića učestvovao, prelomio da je za najstrože kažnjavanje ove organizacije. Počiva na srpskom vojničkom groblju Zejtinliku u Grčkoj u kripti bez imena sa brojem 5027.
Istoričar Dragoljub Živojinović, autor dela "Kralj Petar Prvi Karađorđević" kaže za "Vesti" da se mnoge kontroverze pletu oko Apisa, ali da niko ne bi smeo da kaže da ovaj oficir nije bio patriota i veliki srpski nacionalista. On objašnjava da je Dimitrijević bio načelnik obaveštajne službe i nekada je prelazio granice ulazeći u sukob sa vlašću.
Negirao krivicu
"Sestrić pukovnika Dimitrijevića, Milivoje Živanović napisao je veliku knjigu o Apisu na osnovu prepiske s ujakom. Apis je u njima tvrdio da nije kriv, pa mislim da je i to bio podsticaj da on sredinom prošlog veka bude rehabilitovan. Atentat na Obrenoviće 1903. se različito tumači, ali je evidentno da se vojska uplela u politička događanja u Srbiji do 1906.", objašnjava Živojinović.
- Apis je uhapšen 1916. i osudio ga je Viši vojni sud, a do toga je došlo jer su njegovi protivnici, predvođeni pukovnikom Petrom Živkovićem, kralja Petra nagovarali da ga ne pomiluje, tvrdeći da je Dimitrijević pretnja za dinastiju. Apis je tražio pomilovanje, a kralj je dugo odbijao da potvrdi presudu streljanjem, ali su svakodnevna lobiranja Živkovića i njegove grupe na kraju ubedila kralja - priča Živojinović kako je Apis sa Ljubomirom Vulovićem ubijen na poljani u okolini tog grčkog grada.
Ovaj istoričar podseća da je Apis rehabilitovan 1952. i 1953. kada su dvojica svedoka s makedonskim prezimenima, tada već starci povukli izjave koje su vojnom sudu dali pod pritiskom. Ukazuje da ni Apis, niti neko zvanično iz vojske, nije snabdevao oružjem organizaciju Mlada Bosna čiji je pripadnik Gavrlio Princip ubio Ferdinanda u Sarajevu. Oružje je, prema njegovim rečima, išlo od Narodne odbrane koja je delovala na Drini.
Da Apis nije kontroverzna ličnost 20. veka za "Vesti" kaže istoričar Radoš Ljušić koji ne vidi razlog da ovaj srpski oficir bude tako tumačen.
- Ne zna se jedino i verovatno se neće saznati da li je on imao ikakve veze sa nemačkom obaveštajnom službom - objašnjava Ljušić, koji ovog pukovnika vidi kao izuzetnog srpskog oficira.
Kao Dimitrijevićevu jedinu grešku vidi podršku sarajevskom atentatu koji je bio povod za Prvi svetski rat. Dodaje i da sve ukazuje da je Apis znao da će do tog atentata doći.
Čemu pompa?
"Kosti svih značajnih Srba treba da budu vraćene u Srbiju i naravno i Apisove. To je normalan i prirodan put i ne vidim razlog da se o tome mnogo polemiše. Zna se gde je Apisov grob, pa može da ostane mirno tamo ili da počiva mirno u Srbiji", kaže Radoš Ljušić.
O prenosu posmrtnih ostataka srpskog oficira, posle posete Zejtinliku početkom avgusta 2014. progovorio je ministar za rad Aleksandar Vulin.
- Ako smo vratili sve posmrtne ostatke Karađorđevića, zašto u Srbiji nema mesta za posmrtne ostatke pukovnika Apisa - zapitao je Vulin koji se prilikom obilaska srpskog vojničkog groblja poklonio senima poginulih vojnika, pukovniku Apisu i njegovim najbližim saborcima.
Predsednik Subnora Kragujevca pukovnik Željko Zirojević potvrdio je da su dva udruženja pokrenula inicijativu za prenos ostataka Apisa u domovinu, jer smatraju da je bio žrtva montiranog procesa. Ministarstvo rada imalo razumevanja pa će, kako je kazao, uz ovog srpskog oficira biti prenete i kosti majora Ljubomira Vulovića i Radeta Malobabića koji su takođe osuđeni na smrt i streljani sa Apisom. Zirojević je najavio da će Apis i saborci počivati na Kalemegdanu.
Velikani počivaju u domovini
Posmrtni ostaci svetskog i srpskog velikana Nikole Tesle su preneti iz Njujorka u Srbiju 14 godina posle njegove smrti 1943. u Njujorku. Prošle godine pokrenuta je polemika zbog predloga Srpske crkve i intelektualaca da se Teslina urna iz muzeja prenese u kriptu hrama Svetog Save. Vladiki Nikolaju Velimiroviću je početkom 90-ih ispunjena želja da bude posle smrti vraćen u dovinu i sahranjen u svom Leliću kod Valjeva. Pre nekoliko godina iz Velike Britanije su preneti ostaci srpskog velikana naučnika Slobodana Jovanovića i položeni u srpsku Aleju velikana.
Simbol slobodarstva
Aleksandar Vulin Apisa vidi kao simbol generacije željne slobode, koja je stvorila modernu Srbiju i izdržala mnoga iskušenja.
- To je Dragutin Dimitrijević Apis. Nesporno je da su Apis i njegovi saborci rehabilitovani, da su voleli Srbiju, da su joj učinili mnoge usluge. I zato je neophodno da još jedna srpska podela ostane iza nas - protumačio je Vulin razloge zbog kojih bi Apis trebalo da počiva u domovini.
