Čistači, čuvajte se
Najavljivanje otpuštanja u javnom sektoru i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih ustalasao je užičke duhove. Lokalna samouprava ima pravo da na 1.000 stanovnika zaposli 11,5 radnika, a u užičkom javnom sektoru ima 1.375 zaposlenih. Pošto užička opština ima oko 80.000 stanovnika, oko 400 radnika ili trećina će ostati bez posla iako su u užičkoj gradskoj kući računali da će prekobrojnih biti samo četrdesetak.
Republički parlament je 11. decembra 2009. godine doneo Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi kao i Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali njegovo dejstvo je bilo minorno. Pokazalo se 2010. da otpuštanje nije dovelo do smanjenja troškova ni u lokalnom ni u republičkom budžetu, a Užice se našlo među šest opština koje nisu ništa uštedele nego su bile u minusu od čak 180 miliona dinara.
Uglavnom su se otpuštali zaposleni iz sektora održavanja, tzv. čistači. Oni su se zapošljavali kod drugih firmi sa kojima su opštine sklapale ugovore i kroz te ugovore opet ih indirektno isplaćivale. I radnicima koji su se našli na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje isplaćivana je naknada za slučaj nezaposlenosti, što je opet bio budžetski trošak.
Pročitajte još:
* Čajetina: Kakav višak, imamo manjak zaposlenih!
* Prekobrojni zaposeli i kancelarije i hodnike
* Ćićevački Dom zdravlja "Doktor Batke i sinovi"
* Mrtva trka: Ko je zaposlio više kadrova, naprednjaci ili demokrate?
Stranke koje su bile na vlasti od 2000. godine pobedu na izborima doživljavale su kao stranački plen i nisu birale načine kako da udome svoje članstvo, pa su se stalno zapošljavali novi radnici. Pojedinci su dolazili do rukovodećih radnih mesta bez dana radnog staža samo zahvaljujući članskoj karti stranke.
Iz naših nezvaničnih, ali dobro proverenih izvora, saznajemo da će užička gradska uprava od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tražiti da uvaži specifičnost Užica zbog postojanja ustanova i preduzeća koja imaju regionalni karakter. Tu se misli na JKP Duboko i Istorijski arhiv. Drugi argument koji će Užičani izvaditi iz rukava odnosi se na funkcionisanje grada, jer odlazak na ulicu ovolikog broja zaposlenih ozbiljno bi ugrozio rad javnog sektora.
Dok je zakon bio u pripremi, u javnim preduzećima i ustanovama napravljena je anketa o zainteresovanosti zaposlenih da po principu dobrovoljnosti napuste radna mesta i tada se prijavilo oko 40 zaposlenih. Najviše ih je bilo iz Vodovoda čak 16, dok su se iz Bioktoša javila dva i Niskogradnje samo tri radnika. Oni bi po sadašnjim procenama na osnovu otpremnine trebalo da dobiju oko 200 evra po godini radnog staža.
Zakon će se primenjivati do 31. decembra 2018. godine, a za njegovo neprimenjivanje predviđene su kazne od 120.000 do 150.000 dinara za rukovodioce organizacionog oblika koji postupe suprotno odredbama ovog zakona.
Partijska knjižica
Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi koji je Predsednik Republike Boris Tadić proglasio 16. decembra 2009. godine predviđao je da se "ukupan broj zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, ustanovama koje se finansiraju iz budžeta (osim ustanova u oblasti obrazovanja, zdravstva i predškolskih ustanova), privrednim društvima koja se finansiraju iz budžeta ne može biti veći od četiri zaposlena na 1.000 stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva."
