Mogući novi pregovori o Kosmetu
"Verujem da će se pregovorati o modalitetima za status Kosova i Metohije", kaže predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht.
U intrevjuu za Danas, Sonja Liht kaže da se to vidi ne samo iz izjava predstavnika vlasti u Beogradu, već i značajnih međunarodnih činilaca, a i neki analitičari na Kosovu i Metohiji govore o tome.
Na pitanje kako komentariše sve učestalije signale sa Zapada da su direktni pregovori između Beograda i Prištine neophodni, Lihtova kaže:
"Zvanični Beograd upravo i očekuje direktne pregovore sa zvaničnicima iz Prištine, neposredno nakon obnarodovanja konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Čak i ukoliko ti razgovori nisu direktni uslov za ubrzanje evropskih integracija, nesporno bi doprineli popuštanju tenzija, rešavanju mnogih problema vezanih za normalniji život Srba i svih ostalih stanovnika Kosova, ali bi i poslali jasnu poruku da smo mi na Balkanu spremni da i za nas veoma teške probleme rešavamo dijalogom", izjavila je Lihtova.
Mora se pronaći način kako bi svi stanovnici Kosmeta živeli normalno
Ona je objasnila da je neophodno je naći način da život svih stanovnika Kosova i Metohije bude maksimalno normalizovan kroz dugoročna sistemska rešenja.
|
Ona je dodala da ti razgovori moraju da se odvijaju u okviru traganja za kompromisom i u vezi statusa. Ovaj kompromis bi podrazumevao da obe strane mogu biti samo delimično zadovoljne, odnosno, da niko ne može biti na apsolutni dobitnik ni gubitnik na kraju tog procesa.
"To bi, apsolutno sam uverena, na naše evropske partnere ostavilo jak utisak, kao što su to učinili već prvi susreti predsednika Tadića i Josipovića. Dakle, rezultirali bi većom otvorenošću i poverenjem EU prema svima u ovom regionu, smanjili njihove sumnje u našu sposobnost da miroljubivo i sa strpljenjem tragamo za kompromisnim rešenjima svih preostalih nerešenih međusobnih odnosa. Na ovaj način bi se, eventualno, moglo učiniti da se jedna velika greška ne pretvori u presedan koji bi bio stalni izvor sukoba širom sveta", dodaje ona.
Takođe, ona smatra da su određeni kontakti apsolutno neizbežni, kako u rešavanju tehničkih pitanja, tako i u regionalnim forumima. Sve dok se odvijaju u okviru Rezolucije 1244 SB UN, oni ne podrazumevaju priznanje nezavisnosti.
"Dakle, EU ne može da zauzme jedinstven stav po tom pitanju. To ne znači da postoji i jedna članica Unije koja je protiv jačanja evropske perspektive Kosova. Tako su svih 27 članica, bez izuzetka, podržale misiju Euleksa na KiM od samog starta. Takođe su sve članice EU zainteresovane za rešavanje praktičnih problema između Beograda i Prištine", izjavila je Lihtova.
Postavlja se pitanje šta su i da li su predstavnici vlasti u Beogradu mogli da učine više da preduprede te nevolje. Očigledno je presecanje telefonskih veza predstavljalo jednu od najozbiljnijih pretnji iole normalnom životu Srba na Kosmetu.
"Život bez mogućnosti komunikacije telefonom u 21. veku je i u normalnim uslovima prepun opasnosti, a u uslovima u kojima žive kosovski Srbi predstavlja direktno ugrožavanje najosnovnijih ljudskih prava. Da li je bilo moguće ranije postaviti repetitore koji bi obezbeđivali pokrivenost mrežom blizu administrativne linije? Sigurno jeste, tim pre što je bilo poznato da se legalnost funkcionisanja operatera iz Srbije odavno već dovodila u pitanje. Da li takvi koraci mogu preduprediti neki sledeći iznenadni postupak predstavnika vlasti u Prištini koji može da ugrozi druge aspekte svakodnevnog života Srba, naročito u enklavama - ne verujem", dodala je ona.
