Država gora i od poplave
Zemljaci iz svilajnačke opštine, koji su pretrpeli veliku štetu od prošlogodišnje majske poplave, ljuti su na državu, jer nemaju pravo ni na kakvu pomoć zbog toga što žive i rade u inostranstvu. Oni koji su je pak dobili, doživeli su šok kada su im stigla obaveštenja da su rešenja o pomoći poništena i da im se novim rešenjima nalaže da vrate dobijeni novac.
Jedan od razočaranih državljana Srbije je i Veljko Vasilijević, rodom iz Crkvenca kod Svilajnca, koji je sa suprugom Gordanom 1971. godine otišao u Šondorf u blizini Štutgarta na pečalbu. Tamo sada živi i radi njegov sin Goran sa suprugom Sandrom, a Veljko kaže da Goran nije dobio ni dinara pomoći, iako mu je kuća od stotinak kvadrata u Svilajncu potpuno stradala.
Sav nameštaj u spavaćoj i dnevnoj sobi bio je pod vodom, u kuhinji je ostao samo gornji, viseći deo, laminat je morao da se menja, a i zidovi ponovo da se rade da bi se otklonila vlaga. Mašine još uvek skidaju vlagu sa zidova koja ponovo izbija. Stradali su i svi aparati i tehnički uređaji, poput televizora, frižidera, mašine za pranje sudova...
- Goran mi je odmah posle poplave preko Konzulata dao punomoćje da mogu da zatražim pomoć umesto njega, jer on nije mogao da dođe u Srbiju. Prikupio sam svu potrebnu dokumentaciju koju je opština tražila. Komisija je izvršila kategorizaciju i popisala štetu. Onda su mi tražili tri poslednja računa za električnu energiju i telefon, što je smešno. I to sam našao i predao. Pošto je snaha Sandra bila suvlasnik kuće, onda sam morao da nabavim i njeno punomoćje - priča Veljko.
Računi kao dokaz
U dokazivanju da je podnosilac zahteva za pomoć stanovao svakodnevno i stalno u porušenom ili oštećenom objektu, najčešće su se koristili računi za struju ili neki drugi računi iz kojih se jasno videlo da je objekat korišćen svakodnevno. Blagojević kaže da ukoliko je postojala potreba, onda se pristupalo i uzimanju izjava svedoka koji bi potvrdili da se u konkretnom objektu vodio stalni i svakodnevni život.
Pošto nikakvo obaveštenje nije stizalo, on je posle dužeg vremena otišao da pita kada će Goran dobiti pomoć. Rekli su mu da će stići rešenje. Kada ga je dobio, bio je razočaran. U rešenju je pisalo da Goran nema pravo na pomoć, jer živi u inostranstvu.
U vladinoj Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja kategorično odbacuju optužbe da se država odnosi prema dijaspori diskriminatorski. Za početak, objašnjava direktor Kancelarije Marko Blagojević, građani treba da shvate da država nije osiguravajuće društvo i ne nadoknađuje štetu, već pruža pomoć najugroženijem delu stanovništva čija je imovina uništena ili oštećena u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama.
- Suština je bila da pomoć bude pružena onima kojima je apsolutno neophodna, a to znači onima koji nemaju alternativu stambenom objektu koji je srušen ili oštećen, koji nemaju nikakvu alternativu do da žive u tom oštećenom objektu. Kriterijumi koje je zakon propisao su jasni i mi smo bili dužni da ih se pridržavamo - ističe Blagojević za "Vesti".
Zakonom i vladinom uredbom je propisano da osoba koja je podnela zahtev za pomoć mora da ima prijavljeno prebivalište na toj adresi i da mu je taj oštećeni objekat mesto stalnog i svakodnevnog života. Upravo ovo "mesto stalnog i svakodnevnog života" je kriterijum koji je pripadnike naše dijaspore, ali i vlasnike oštećenih vikendica ili vlasnike više nekretnina u Srbiji izgurao iz kruga onih građana koji su imali pravo da se obrate i dobiju pomoć od države. Krug potencijalnih primalaca je tako sužen, jer je država nastojala da najugroženiji dobiju što više novca s obzirom na ograničena sredstva.
- Recimo, imate čoveka u Kladovu, jedna mu je kuća u poplavama srušena, a jedna oštećena, ali on nije živeo ni u jednoj od njih, već u kući u Pančevu, takođe u vlasništvu. Takav čovek ne može biti primalac pomoći, jer da smo krenuli od takvih, onda bi oni koji nisu imali alternativu za stanovanje dobili neuporedivo manje novca - objašnjava Blagojević
Dobri kad daju novac
Iako se pomenuti zakonski kriterijumi odnose na sve građane Srbije i ne postoji odrednica koja važi samo za državljane koji rade u inostranstvu, mnogi od njih se ne mogu oteti utisku da je dijaspora dobra državi samo dok daje.
- Nismo građani drugog reda, već nijednog. Pretrpeli smo veliku štetu, a ništa nismo dobili. S druge strane, čuli smo da su neki koji žive na višim spratovima u zgradama u čijim ulicama jeste bilo poplava, ali koji nisu lično pogođeni, jer voda nije prodrla u njihove stanove, dobili pomoć. Za sve oštećene to je velika rana i veliko razočaranje - tvrdi Veljko Vasiljević.
Uzela pare i vratila se u inostranstvo
Marko Blagojević navodi primer jedne naše državljanke iz inostranstva kojoj je stan u Obrenovcu poplava uništila. Ona ga je iznajmljivala porodici sa dva mala deteta i iako je dobila pomoć, novac je umesto da obnovi uništenu nekretninu, stavila u džep i vratila se u zemlju gde privređuje.
- Protiv nje smo podneli krivičnu prijavu, a pomoć dodelili onoj porodici podstanara sa malom decom - navodi Blagojević.
Dovezao osam šlepera pomoći
Goran Vasiljević je u svoj grad samo dva dana posle poplave prvi dovezao osam šlepera humanitarne pomoći, koju su, uglavnom, činili hrana, medicinska i oprema za bebe. Pomoć je sakupilo rukovodstvo Srpskog kulturnog kluba Nova generacija iz Šondorfa.
Pošto nisu mogli da dobiju špediciju, Goran, inače vlasnik firme "Vasilijević transport", nije se libio da utovari pomoć u svoja vozila i sa još nekoliko članova kluba krene u zavičaj. Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac, tada je izjavio da je ta humanitarna pomoć preko potrebna Svilajncu.
