Rumunski gastarbajteri u Kladovu
Brodogradilište "Rajna Dunav” u Kladovu angažovalo je 90 radnika iz Rumunije, koji svakog dana prelaze državnu granicu, jer naši varioci i brodomonteri neće da rade za 300 evra mesečno.
Na graničnom prelazu između Rumunije i Srbije svakog jutra poslednjih nedelja ponavlja se ista situacija: kolone "dačija” i "fijata punto” ulaze u Kladovo, a zatim se parkiraju ispred brodogradilišta "Rajna Dunav”. Ova kompanija je angažovala oko 90 varilaca i brodomontera iz Turn Severina i okolnih mesta, kako bi uspela da završi ugovorene poslove vredne oko pet miliona evra.
Tehnički direktor kladovskog brodogradilišta Željko Mijatović kaže da do kraja godine treba da isporuče holandskom partneru sedam brodova, a naredne još tri, dužine od 86 do 135 metara. U Kladovu nisu mogli da pronađu varioce i brodomontere, a oni koji su se prijavili, uglavnom su odlazili posle nekoliko dana, pa je spas pronađen u susednoj Rumuniji, gde dva velika brodogradilišta, u Turn Severinu i Oršavi, nemaju previše posla. Ono prvo, koje se vidi sa obale Kladova, zvrji prazno.
"Bili smo prinuđeni da uzmemo Rumune. Oni su već uhodani, iskusni su majstori, a s obzirom na to da imamo ogroman posao, praktično serijsku proizvodnju brodova, procenili smo da je racionalnije angažovati Rumune, nego da uzimamo ljude bez iskustva u novogradnji”, navodi Mijatović.
Ovo holandsko-rumunsko brodogradilište u Kladovu stavljeno je pred svršen čin zbog činjenice da u gradu na Dunavu nije bilo interesovanja za ove teške poslove, i pored redovne plate od oko 300 evra. U vreme opšte nezaposlenosti, gotovo da niko nije želeo stalan i siguran posao.
Filijala nacionalne službe za zapošljavanje takođe organizuje svake godine prekvalifikaciju za mašinska zanimanja, po čijem završetku kandidati dobijaju atest s kojim mogu da rade i u inostranstvu. I za ovu obuku je malo zainteresovanih.
"U nekoliko navrata smo sa filijalom NSZ pokušali da obavimo obuku mladih iz Kladova za brodarske poslove. Najpre smo samostalno obučili dvadesetak brodomontera i 12 varilaca. Zatim smo sa NSZ obučili 15 brodomontera i 10 varilaca. Nažalost, obuka se završila tokom početka krize i neredovnog posla u brodogradilištu, ali, iz grupe od obučenih varilaca, zaposlila su se samo četvorica. Ostali neće da rade, teško im je. Ove godine smo opet pozvali desetoricu varilaca, a na posao su se javila samo dvojica! Onda smo raspisali konkurs za obuku pet brodomontera i četvoricu varilaca, a na konkurs su se javila samo trojica, pa nismo mogli da počnemo sa obukom”, nabraja Mijatović, ukazujući da je stav kompanije sa većinskim učešćem holandskog kapitala, "da u brodogradilištu rade ljudi iz Kladova”.
"Pokušavamo da stvorimo novu radnu snagu, ali nje nema. Ipak ne odustajemo. Tražili smo od tehničke škole u gradu da otvori jedno odeljenje za brodograđevinske poslove, jer su u Kladovu otvorene još dve holandske kompanije i tek će biti posla. Jedna gradi cevovode za brodove, druga brodski nameštaj”, kaže Mijatović.
Sredovečni brodomonter Georgi Coba iz Turn Severina nema problem sa teškim uslovima rada i svakodnevnim prelaskom državne granice. Više od 25 godina je radio u rumunskom brodogradilištu.
"U poslednje vreme smo u Rumuniji stali sa poslom. Bolje je da radim u Srbiji, nego da sedim kod kuće. Iskoristim priliku, pa u Kladovu kupim sokove, supe, hleb, pivo i, naravno, pljeskavice”, smeje se Georgi.
Traži metalce po Srbiji
"Uzimam varioce i montere iz Bora, Majdanpeka, Knjaževca, Zaječara. Sarađujem, takođe, sa njihovim lokalnim samoupravama”, kaže Majkanović, koji zapošljava 140 radnika, a planira da iduće godine uposli još oko 100. |
On je navikao da se provlači krz brodske čelične hodnike i na minus 10, i na plus 40, ali ni kod njega, ni kod ostalih rumunskih radnika, ne primećuju se nikakvi znaci potištenosti, koji se vide na ulicama Kladova kod mladih, koji na pitanje zašto neće da rade u brodogradilištu, gotovo jednoglasno odgovaraju: "Nismo ludi da crknemo za 300 evra”.
Kontrolor brodograđevinskih radova Mirjana Lapadanović, dama u radničkom odelu koja stavlja svoj potpis kada se porinu brodovi, kao potvrdu da su prošli sve inženjerske provere, posle 27 godina u ovom poslu, razume zašto gotovo niko od njenih mladih sugrađana neće da kroči u brodogradilište.
"Ovo je gastarbajterski kraj pa se deca ili spremaju da beže odavde, ili planiraju da žive od deviza iz inostranstva. U brodogradilištu nije kao u butiku ili kazinu”.
Proizvođači brodova nisu jedini koji muku muče sa radnom snagom u Kladovu. Vlasnik hotela "Akva star denjub” Mileta Adžić dugo traži dobrog recepcionara, a još ga nije našao. Juri konobare, a dobija bravare. Zaposlio je njih osmoricu, a jednog je pronašao čak u Pirotu.
"Nemam izbora. Predložio sam srednjoj školi u Kladovu da otvori jedno odeljenje za konobare, a oni otvaraju razred za turističkog tehničara. Meni trebaju kuvari, konobari, sobarice. Mislim da ljudi ovde nemaju ambicija da rade i napreduju”, tvrdi Adžić.
