Srpska sudbina odlučena na Vaterlou
Ove nedelje se navršava 200 godina od čuvene bitke koja je odlučila sudbinu Evrope i zauvek raspršila snove Napoleona Bonaparte da će zagospodariti kontinentom. Bitka kod Vaterloa 18. juna 1815. godine jedan je od najvećih vojnih okršaja u istoriji, a imala je i velikog efekta na Srbiju, koja bi u slučaju Napoleonove pobede verovatno još neko vreme ostala pod turskom vlašću, a Drugi srpski ustanak bi propao.
Značaj ove bitke po sudbinu Srbije vidi se iz istorijskih podataka. Naime, pred Napoleonovu invaziju na Rusiju 1812. godine, tadašnji komandant ruskih snaga Mihail Kutuzov morao je da sklopi mir sa Turskom, sa kojom je Rusija ratovala od 1806. godine. Sklopljen je Bukureštanski mir, a tadašnja ustanička Srbija na čelu sa voždom Karađorđem je ovim sporazumom dobila izvesnu autonomiju od Turaka.
Međutim, čim je Napoleon počeo invaziju na Rusiju, Porta je prekršila ugovore mira i napala Srbiju. Do oktobra 1813. godine uništen je ustanički otpor u Srbiji. Jedini način da Srbija povrati autonomiju bio je poraz Napoleona, čime bi Rusija dobila mogućnost da od Porte traži ispunjavanje uslova mira. To se i dogodilo 1815. godine, posle poraza Napoleona kod Vaterloa i Drugog srpskog ustanka, posle čega je Srbija dobila autonomiju i na kraju nezavisnost.
Topovi i blato
Posle poraza u Rusiji i abdikacije, Napoleon je proteran na ostrvo Elba.
Lavlje brdo
Na mestu gde se odigrala istorijska bitka jedan od spomenika je i takozvano Lavlje brdo. To je veštački breg napravljen na mestu gde je holandski prestolonaslednik Vilijem Drugi ranjen tokom bitke na Vaterlou. Kasnije, holandski kralj koji se oženio Anom Pavlovnom, sestrom ruskog imperatora Aleksandra Prvog, bio je najznačajnija osoba koja je ranjena tokom bitke. Inače, lav na vrhu brda simbolizuju grb holandskih vladara i hrabrost u borbi.
Međutim, marta 1815. godine on je pobegao sa ostrva i trijumfalno ušao u Pariz, što je period poznat kao Napoleonovih 100 dana. Saveznici Rusi, Britanci, Prusi i Austrijanci obavezali su se da će prikupiti 150.000 vojnika da poraze Napoleona. On je odlučio da napadne prvi, pre nego što koalicija prikupi svu vojsku. Odlučujuća bitka dogodila se na polju u blizini mesta Vaterlo, na 15 kilometara od Brisela u Belgiji.
Napoleonov plan je bio da zauzme važnu raskrsnicu kod malo poznatog mesta Vaterlo i pobedi. Napoleon je želeo da osigura raskrsnicu između britanskih snaga vojvode Velingtona koje su napredovale sa severozapada i pruskih vojnika Gebharda fon Blihera sa severoistoka. Napoleon je želeo brzo u bitku kako bi sprečio da se dve neprijateljske armije spoje. U bici je učestvovalo oko 73.000 francuskih vojnika i oko 118.000 vojnika Sedme koalicije.
Boj je počeo 18. juna u 10 sati ujutru. Napoleon nije imao vremena da izmakne Velingtonu. Napad Napoleona na dvorac Hugemont razvio se u celodnevnu bitku u koju je ulazilo sve više francuskih vojnika. Glavni francuski napad trebalo je da počne artiljerijskom vatrom na centar koji je kasnio satima, dok se tlo od kiše nije osušilo da izdrži artiljeriju. Kad je došlo do sukoba prsa u prsa, izgledalo je da će saveznički vojnici izgubiti.
U ključnom trenutku pojavila se britanska teška konjica. Oko 3.000 konjanika napalo je francusku pešadiju, koja je bila raspoređena za borbu musketama. U silovitom napadu britanska konjica je razbila francuske trupe na ovom delu bitke i nastavila da nastupa, uništavajući i artiljeriju. Tokom celog dana gotovo polovina britanske konjice je uništena.
Konjički juriš
Posle podne i Prusi su počeli da se pojavljuju na bojnom polju. Napoleon je poslao rezervu, jedan korpus i dve konjičke divizije da ih zadrže. Tako je potrošio se rezerve, osim svoje garde.
Maršal Nej odlučuje da sa teškom konjicom prodre u Velingtonov centar. Britanci su uspeli da se odupru, iako je to bio najveći konjički juriš u istoriji ratovanja, jer je napadalo 12.000 francuskih konjanika na britanske položaje. Ali Francuzi nisu imali rezerve pešadije.
Napoleon se odlučuje na poslednji potez. Šalje u borbu poslednju rezervu, do tada nepobedivu Imperijalnu gardu. Oko 3.000 gardista je prošlo kroz savezničku vatru i pregazilo prvu liniju. Međutim, Velingtonovim trupama u pomoć stižu Prusi. Usledila je borba bajonetima, kada su ostaci Imperijalne garde počeli da se haotično povlače. Potera za Francuzima trajala je skoro do ponoći. U ovoj epskoj bici saveznici okupljeni oko Britanaca imali su 15.000 mrtvih i ranjenih, Prusi oko 7.000, dok je Napoleon imao 25.000 mrtvih i ranjenih.
Nakon bitke Napoleon je pobegao, ali se ubrzo predao Britancima koji su odlučili da ga prognaju na ostrvo Sveta Jelena u Južnom Atlantiku, gde je umro 1821. godine. Nakon bitke nastavljen je rad Bečkog kongresa, nastupio je mir, a Rusija je mogla da zatraži od Turske da poštuje odredbe Bukureštanskog mira prema Srbima koji su već krenuli u Drugi srpski ustanak.
Rotšildova zarada
Jedna od legendi posle ove bitke govori i kako se bankarska porodica Rotšild neverovatno obogatila na ishodu sukoba. Naime, oni su poslali agenta u Belgiju kako bi pre svih saznali ishod bitke. On se posle sukoba najvećom brzinom, jedrilicom koja ga je čekala u Lamanšu, vratio u London i objavio ishod Natanu Rotšildu. On je potom dao agentima na berzi nalog da prodaju engleske obveznice. Svi su mislili da zna ishod bitke i da je Britanija izgubila, pa su počeli panično da prodaju obveznice. Nakon nekoliko sati, Rotšild je odjedanput počeo da kupuje obveznice koje su postale skoro bezvredne. Ubrzo je stigla i vest da su Britanci pobedili kod Vaterloa, ali onima koji su prodali obveznice bilo je kasno, dok su Rotšildi uvećali bogatstvo nekoliko puta.
