Od Srbije prave Aušvic
Mađarska će duž 175 kilometara granice sa Srbijom podići žičanu ogradu visoku četiri metra da bi sprečila priliv ilegalnih migranata na svoju teritoriju! Ovo radikalno rešenje za problem koji poslednjih godina muči evropske zemlje, a posebno nakon razbuktavanja ratnih sukoba na Bliskom istoku, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova Peter Sijarto.
- Pripreme treba da budu završene do naredne srede - precizirao je Sijarto prethodnu najavu mađarskog premijera Viktora Orbana. Podsećamo da je Orban, već poznat po iskakanju od politike EU u mnogim sferama, pre par dana doslovno poručio:
- Nije u redu da nam šalju izbeglice, one moraju biti zaustavljene na teritoriji Srbije. Ako treba, fizički ćemo zatvoriti granicu.
Očekuje se da Vlada Srbije povodom ovakve odluke severnog suseda zvanično zauzme stav na prvoj narednoj sednici. U međuvremenu, reagovao je premijer Aleksandar Vučić, koji nije krio da je "iznenađen i šokiran" odlukom vlasti u Budimpešti.
Pročitajte još:
* Mađarska podiže ogradu visine 4 metra na granici sa Srbijom
- Ja mislim da rešenje nije u podizanju zidova, naročito ako neko za to nije kriv. Srbija ne može biti kriva za migrante, jer smo mi samo tranzitna zemlja. Niko ne može Srbiji ništa da prigovori. Za šta je Srbija kriva? Za krizu u Siriji, zbog sukoba Islamske države, Kurda?! Srbija je samo tranzitna zemlja, oni nisu ušli kroz Srbiju, već teritoriju EU, kroz Bugarsku i Grčku - rekao je premijer novinarima u Norveškoj, gde je boravio u zvaničnoj poseti.
Fajon: Vraćanje u kameno doba
Plan da se podigne zid kritikovala je juče i regionalna predstavnica Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Kiti Mekinsi.
"Pravo na traženje azila spada u neotuđiva ljudska prava i mi smo zabrinuti zbog namere da se ljudi spreče da ga koriste ", rekla je Mekinsi.
- Zatvaranje granice, i to fizičkim putem, uvredljivo je u doba šengena. Ponovo postaviti granice bi značilo vratiti se u kameno doba, kada su u pitanju ljudska prava i sloboda kretanja, jedan od osnovnih principa EU - komentariše Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta.
Srbija, kako je poručio, neće podizati zidove prema susednim državama sa čijih teritorija dolaze migranti i neće "živeti u Aušvicu", ali je nejasno kako će sprečiti odluku Mađarske. To bi mogla da učini samo administracija u Briselu koja se za sada zvanično ne oglašava. Reagovao je tek komesar za ljudska prava Saveta Evrope i to preko svog Tviter naloga.
Pastor podržava Budimpeštu
Jedan od retkih koji pokazuje neku vrstu razumevanja za odluku Budimpešte je predsednik Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. On ističe da se "u normalnom saobraćaju građana ništa neće promeniti", a da će biti otežan prelaz samo migrantima.
- Ljudi iz pravca juga Evrope u ogromnom broju prelaze u Srbiju, a dalje u Mađarsku. Koliko sam obavešten, ograda koju Mađarska namerava da podigne prema Srbiji neće biti na graničnim prelazima, već u zelenom pojasu - kaže Pastor.
- Mađarski plan je loša ideja. Treba se usredsrediti na to da se migrantima omogući pristup azilu, a ne da se spreči - napisao je Nils Muižnijeks.
Da je ovo pitanje za EU, a ne za Srbiju svesna je i ministarka u Vladi Srbije Zorana Mihajlović. Ona je ponovila stavove premijera i građanima Srbije uputila "utešnu" poruku da ovakav potez nije odnos EU prema Srbiji.
Za deportacije 11,3 milijarde evra
Evropske države potrošile su 11,3 milijarde evra u poslednjih 15 godina na deportacije nekoliko miliona ilegalnih migranata, a 1,6 milijardi na kontrolu granica, navodi se u studiji udruženja evropskih novinara i ostalih organizacija. Istovremeno, migranti su platili 15,7 milijardi evra krijumčarima da im pomognu da stignu u "obećane zemlje".U proseku, deportovanje jedne osobe košta 4.000 evra, od čega polovina odlazi na pokrivanje troškova prevoza.
- Pozivam EU da pomogne Srbiji da zaštiti svoje granice sa zemljama iz kojih migranti dolaze, a to su, pre svega, Grčka i Bugarska, članice EU. Srbija već prihvata veliki teret obaveza na svoja leđa, iako nismo u Uniji - poručio je i srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Džamija puna azilanata
Islamska verska zajednica u Makedoniji pozvala je vlasti u Skoplju da preuzmu obaveze i obezbede smeštaj izbeglicama koje su privremeno zbrinute u džamijama kako bi vernici mogli da izvode religiozne obrede za vreme ramazanskog posta. Makedonske vlasti su pre dva dana četiri vagona migranata smestili u džamiju u Kumanovu.
Makedonsko Sobranje je na sednici vlade razmatralo izmenu Zakona o azilu, kojim se predviđa da migranti imaju rok od 72 sata da podnesu zahtev za azil ili da napuste zemlju.
Na koji način će Brisel sprečiti desničarsku vladu Viktora Orbana da usred Evrope podiže novi Berlinski zid ostaje nejasno. Pogotovu što je odluka Mađarske usledila samo dan posle neuspešnog sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja-članica EU da donesu hitan plan o raspoređivanju hiljada migranata. Poznato je da bogatiji i severniji deo Starog kontinenta ni do sada nije uspeo da usaglasi zajedničku politiku prema ilegalnim migrantima, pa su južne članice EU, pre svih Italija, bile prve na udaru i na najvećem trošku. Iako u ovu mediteransku zemlju sa velikim privrednim i finansijskim problemima retko ko od nesrećnih ljudi iz ratom razorenih zemalja i želi da se zadrži.
O ogradi dve vlade 1. jula
Mađarski ministar Sijarto je rekao da su se vlasti odlučile na ovaj potez nakon što su registrovale da je tokom prvih šest meseci ove godine preko granice sa Srbijom prešlo 57.000 ilegalnih migranata, mahom Sirijaca, Iračana i Avganistanaca sa ratom zahvaćenih područja. O radikalnom potezu severnog suseda biće reči i na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske, 1. jula u Budimpešti.
Kako ispoštovati jedno od osnovnih ljudskih prava - prava na slobodu kretanja - a kako istovremeno ne dozvoliti urušavanje sopstvene ekonomije zbog ogromnog priliva ljudi s Bliskog istoka i Afrike, problem je koji Brisel za sada ne ume da reši. Ogorčeni građani u siromašnim balkanskim zemljama koje nisu članice EU, ali kao tranzitne imaju problem sa migrantima, poručuju da bi države koje su učestvovale, preko svojih obaveštajnih službi ili vojno, u rušenju režima u severoafričkim zemljama i na Bliskom istoku, trebalo da budu krajnje ishodište migranata. Da nije bilo njihove "pomoći" u dovođenju "demokratije", tačnije u izazivanju građanskog i međuverskog rata, ne bi bilo ni ove "seobe naroda" u drugoj deceniji 21. veka.
