Drvo kradu i Albanci i Srbi
Odbornici u Zubinom Potoku jednoglasno su doneli odluku da ova opština na severu Kosova, poznata po ogromnom prostranstvu i izuzetno vrednim prirodnim resursima, ubuduće bude ekološka zona, a planina Mokra Gora zaštićena zona. Na ovaj korak u Zubinom Potoku su se odlučili da bi sačuvali i unapredili životnu sredinu koja je, kako se naglašava u posebnoj Deklaraciji koju su odbornici usvojili, ozbiljno ugrožena, posebno nezakonitom sečom i krađom šuma koja traje od 1999. godine.
Dok se sve ne uklopi u zakonske okvire i ne izradi strategija dugoročnog razvoja, zaštita Mokre Gore biće privremena, ograničena na dve godine i obuhvatiće delove planine više od 1.200 metara nadmorske visine. U ovom periodu na planini će biti potpuno zabranjena neovlašćena seča ogrevnog i tehničkog drveta na privatnim i društvenim parcelama, svaka vrsta lova na sitnu i krupnu divljač, nepropisno sakupljanje šumskih plodova, šumskog bilja i gljiva, isterivanje stoke na ispašu u zaštićenoj zoni, izgradnja svake vrste privremenih i stalnih objekata bez posebnog odobrenja, odlaganje smeća i otpada i eksploatacija mineralnih sirovina...
Stalne pretnje
Od dolaska Kfora, Unmika i sada Euleksa na Kosovo i Metohiju Zubin Potok je stalno na udaru belosvetskih "mirovnjaka". Nema dana da helikopteri Kfora ne nadleta Mokru Goru i Gazivode i da oklopnim vozilima i drugom silom ne priprete ovdašnjim žiteljima. Sve to rade po nalozima iz Prištine koja po svaku cenu želi da stavi šapu najpre na Gazivode, a potom i na Mokru Goru koja pokriva ogroman prostor između Metohije, Crne Gore i Raške oblasti.
- Planina Mokra Gora i jezero Gazivode su dva bisera od kojih bi, da su vremena drugačija i da nismo na Kosovu, svi naši žitelji mogli lagodno da žive. Mi se nadamo da će se situacija na severu Kosova srediti i da će doći vreme kada ćemo naše resurse moći da koristimo, zato smo odlučili da ih, dok još nije kasno, valjano i zaštitimo - kaže Stevan Vulović, predsednik opštine Zubin Potok. - Nešto nam je dao bog, a nešto su poput Gazivoda stvorili ljudi. Na Mokroj Gori, na nekoliko lokacija i na različitim nadmorskim visinama (kod sela Drijen, na Savinim vodama i na prevoju Berim...) planiramo izgradnju skijaških staza i apartmanskih naselja. Planina je idealna za ski-turizam, ali i za letnji odmor. Na ovoj planini, koju je Jovan Cvijić nazivao balkanskom lepoticom, imamo izuzetnu floru i faunu i raritete poput tetreba, jedinstvenih vrsta divljih svinja i srndaća.... Posebna atrakcija je molika, petoiglični četinar, koji uspeva samo na ovom i još retkim delovima Srbije. Na jezeru Gazivode možemo da gajimo nekoliko vrsta ribe i da razvijamo ribolovni turizam. Imamo šansu koju moramo iskoristiti - kaže Vulović.
Ponos opštine Zubin Potok decenijama su bile šume, čak 30 odsto teritorije ili 33.000 kvadratnih kilometara prekriveno je izvanrednim hrastom, bukvom, javorom i raznim četinarima. Pod kontrolom opštinskih vlasti u Zubinom Potoku danas je samo 8.000 hektara. Ostalo ili nije bezbedno jer je blizu albanskih sela u Metohiji, ili je uništeno. Od 1999. godine šume na Mokroj Gori se besomučno seku i kradu, tamane ih Albanci, ali i Srbi, žitelji ove opštine. Neretko na lugare se potežu sekire i motorne testere. Krađom je prisvojena gotovo polovina drvne mase sa kojom je opština Zubin Potok raspolagala. Više od 600 hektara izuzetnih četinara uništeno je NATO bombardovanjem, a požari su nam uništili oko 100 hektara, tokom 2011. godine u velikom šumskom požaru izgorelo je i 22.000 mladih sadnica.
- Još smo bogati i još imamo šta da štitimo, nadamo se da ćemo konačno zavesti red na planini i jezeru i sačuvati prirodu za naše potomke - naglašava Vulović i poručuje da Zubin Potok, kako god da se reši status severnog Kosova, nikome neće dati svoje bogatstvo.
