Država udarila na divlje prevoznike
Ministarstvo za infrastrukturu olučilo je da objavi rat takozvanim divljim kombi prevoznicima ne bi li stalo na put ljudima koji ne samo da ne plaćaju državi dažbine, već i oduzimaju posao licenciranim prevoznicima. Izmenama Zakona o međunarodnom drumskom saobraćaju od 12. aprila ove godine predviđena je nova taktika obuzdavanja nelegalnih prevoznika.
- Prvo smo povećali kazne i one su sad u rasponu od 250.000 do pola miliona dinara, a najteža kazna jeste oduzimanje vozila. Ceo posao obavljaćemo u saradnji s pograničnom policijom i carinom koji su već počeli da evidentiraju podatke o kombijima koji pod lažnim, navodnim ličnim prevozom, zapravo obavljaju komercijalnu delatnost - kaže za "Vesti" Mile Nikitović, načelnik Inspektorata Ministarstva za infrastrukturu koje je i nadležno za regulaciju drumskog prevoza.
U javnosti se nagađalo da je nelegalnih kombi prevoznika više hiljada, ali su policijski podaci pokazali da dnevno granicu pređe oko 300 kombija sa srpskim registarskim oznakama.
Stroga pravila
Prema našim, kao i međunarodnim propisima, prevoz putnika je podeljen u nekoliko vrsta od čega zavisi i vrsta dozvola.
U povremeni vanlinijski prevoz spadaju kružne vožnje, kao što su ekskurzije, "šoping ture" i slična putovanja na kojima se ista grupa putnika vozi u inostranstvo i vraća u zemlju. U povremeni prevoz spadaju i vožnje kad autobus odveze putnike, na primer u strani hotel, i vraća se prazan, a takođe i kad odlazi prazan da bi preuzeo putnike i dovezao ih u našu zemlju. |
Prema stepenu učestalosti vožnji utvrđena je i lista najkrupnijih lažnih prevoznika i uskoro se može očekivati njihovo gonjenje.
Ključ uspeha prevoznika bez dozvole jeste u tome što su njihove karte znatno jeftinije od regularnih, pa se ne mali boj ljudi za njih opredeljuje kako bi uštedelo.
Međutim, ne treba izgubiti iz vida da nijedan od tih kombija nije prošao odgovarajuće tehničke preglede za obavljanje putničkog saobraćaja i da putnici nisu osigurani u slučaju nesreća. Suština starog zakona jeste u tome da on predviđa da je zabranjeno sve što nije dozvoljeno, dok su prevoznici iskoristili nedostatak tumačeći da je dopušteno sve što nije izričito zabranjeno.
- Zato smo sad precizno naveli da se privatnim kombijima ne može obavljati komercijalna delatnost - dodaje Nikitović.
I stranci na gubitku
Svaka zemlja želi da ima kontrolu nad prevozom koji se obavlja na njenoj teritoriji i pri tom se trudi da u prvi plan stavi sopstvene interese.
Zato se dozvole za prevoz izdaju na bazi reciprociteta, odnosno, grubo rečeno, dobijamo onoliko dozvola za strane zemlje koliko izdamo dozvola strancima da voze kroz našu zemlju.
Kod uspostavljanja međunarodnih linija, neophodno da naš prevoznik ima saradnju s nekom firmom iz zemlje u koju vozi i da s njom praktično podeli posao na toj liniji. |
Poslednje utočište za vozače koje je i ranije policija hvatala u kršenju zakona bila je priča kako su putnici u kombiju zapravo njihovi rođaci i prijatelji, te su neometano prolazili zbog "rupe" u propisu, iako je odmah bilo jasno da je reč o prekršaju.
- Može da prođe jednom tako, možda i dva puta, ali ako utvrdimo da ta vozila prelaze granicu učestalo, u redovnim intervalima i to najčešće petkom i subotom na ulasku u zemlju, a nedeljom na izlasku, onda nije reč o nekakvoj drugarskoj vožnji, već o poslu. Tako više neće moći. Propis važi za sva vozila, kako ona registrovana u Srbiji, tako i ona s inostranim tablicama - napominje Nikitović.
Ako se kao realna uzme procena o vikend ulasku, odnosno izlasku 300 kombija sa po najmanje osam osoba, onda računica kaže da se na ovaj način svakog meseca preveze prosečno 9.600 ljudi, ili više od 115.000 godišnje! Dakle, reč je nesporno o ogromnom novcu.
