Kiparske firme srpskih bogataša
Čak šest od sedam biznismena koji su nedavno predstavljali domaću privredu u pregovorima s Vladom svoje matične firme vode na Kipru, a ne u Srbiji, piše "Blic".
List navodi da se preduzeća, iza kojih stoje Miroslav Mišković, Milan Beko, Miodrag Kostić, Toplica Spasojević, Zoran Drakulić i Slobodan Petrović, vode u poreskim rajevima. Na tim teritorijama plaćaju se manji porezi, a pravila su takva da je moguće i prikriti ko su pravi vlasnici kapitala.
Uz par izuzetaka, očigledno je reč o najmoćnijim domaćim privrednicima koji, prema evidenciji Agencije za privredne registre, u svom vlasništvu u Srbiji nemaju gotovo ništa.
Pored imena Miroslava Miškovića stalno piše vlasnik "Delta holdinga", ali se u zvaničnim dokumentima srpskih agencija to ne vidi. U Agenciji za privredne registre piše da je "Delta holding” u vlasništvu firme "Hemslejd" sa Kipra, a Mišković je naveden kao predsednik Upravnog odbora kompanije. I vlasnik "Delta Maksija”, u čijim trgovinama se snabdevaju hiljade građana, nije najpoznatiji srpski biznismen, već ista kiparska firma.
Uz ime Toplice Spasojevića se stalno spominje ITM grupa, ali se kao njen vlasnik vodi kiparski "Dagenam" koji je u registru upisan i kao gazda poznatih lokala iz lanca "Sport kafe”. Spasojević se na sajtu Agencije za privredne registre pominje samo kao zastupnik ITM grupe.
Zoran Drakulić i Miodrag Kostić se razlikuju od prethodnih privrednika jer se zvanično vode kao vlasnici određenih firmi u Srbiji. Drakulić je tako vlasnik 1,23 odsto "Ju pointa" pored kiparskog „Ist ponta” sa 97 odsto, a Kostić sa 3,88 odsto pravi društvo švajcarskoj firmi "Agri”, koja ima 87 odsto u MK grupi. Njegova majka Roksanda Kostić vlasnik je devet odsto kapitala.
Milan Beko i Slobodan Petrović iza sebe imaju samo predstavništva. Beko se nigde ne pominje u podacima Agencije za privredne registre, dok je Petrović zastupnik "Salford kapital partnersa" sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Ko je vlasnik navedenih firmi na Kipru, skoro je nemoguće saznati jer je anonimnost, uz skoro nikakvu kontrolu njihovog poslovanja, pa i odnosa između matice i preduzeća u drugim zemljama, prednost poreskih rajeva.
Of-šor firme srpskim biznismenima omogućavaju da plate manje poreze na dobit i na isplatu dividendi iz profita, ocenjuju ekonomisti, piše "Blic".
