Mesto gde je Milojka srela Bogorodicu
Na teritoriji Srbije ima 212 manastira, a 54 su proglašena spomenicima kulture. Veliki broj svetinja nalazi se u okolini Kruševca, stare prestonice Lazareve Srbije, najopevanijeg grada naše narodne poezije.
Brojni vernici, ali i znatiželjni turisti, česti su gosti svetinja u ovom kraju. Dvadesetak kilometara od Kruševaca, iznad sela Đunis nalazi se ženski manastir posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice. Posebno za praznik, koji se slavi 14. oktobra po novom kalendaru, ovo je mesto hodočašća i okupljanja nekoliko hiljada vernika koji prisustvuju celodnevnom bdenju i jutarnjoj liturgiji.
U manastirskoj porti nalazi se izvor svete vode za koju se veruje da leči, pa svako ko dođe u posetu ponese malo vode kući za sebe i svoje najbliže. Razlog za to su mnoga isceljenja, a i predanje s kraja 19. veka, kada je Milojka Jocić, devojčica iz sela Đunis, krenula po vodu na izvor i tu srela Bogorodicu. U maloj crkvi čuva se kamen nepravilnog oblika.
Kosovski junaci
Obe srpske dinastije, i Karađorđevići i Obrenovići, vodile su brigu o ovoj svetinji imajući za uzor cara Lazara. Na to podseća i Spomenik kosovskim junacima, podignut 1904. godine.
Po istom predanju, prilikom susreta sa Milojkom, Bogorodica je bacila kamen i, po njenoj želji, na mestu gde se zaustavio trebalo je podići crkvu. Uz manju crkvu, podignutu krajem pretprošlog veka, prilozima meštana i vernika iz celog sveta osamdesetih godina 20. veka podignut je velelepni hram ukrašen fasadnom ciglom u dve boje.
Iz Đunisa put vodi ka Kruševcu i zadužbini cara Lazara, crkvi Lazarici. Neposredno posle bitke na Marici, 1371. godine, i poraza Srba, knez Lazar započinje gradnju grada Kruševca. Utvrđenje se prostiralo na pet hektara, a imalo je šest kula i kamene zidove debele dva metra.
Od svega toga, danas kao svedok vremena stoji deo Donžon kule, koja je bila namenjena za odbranu vladara i ostaci kneževog dvora, cisterne za vodu, konjušnice, kovačnice i kao kruna grada - crkva Lazarica.
Crkva je posvećena Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, a povodom izmirenja Carigradske i Srpske patrijaršije i rođenja sina prvenca Stefana Lazarevića, budućeg despota. U ovoj svetinji 1389. pričešćena je srpska vojska pred odlazak na Kosovo. Tokom vekova pod Turcima i Austrijancima ostala je bez olovnog krova i zvona, a umesto služenja Bogu korišćena je kao konjušnica i magacin za oružje.
Danas je ostao očuvan spoljni izgled svetinje sa prelepim kamenim rozetama, a umesto živopisa, unutrašnjost crkve krase freske na platnu i srebrni kivot sa česticama moštiju Svetog Lazara i njegove ćerke Jelene Balšić. U zvoniku crkve čuva se zvono koje je 1812. narodu i gradu Kruševcu poklonio vožd Karađorđe.
Ko dođe u Kruševac, obavezno poseti mesto Mudrakovac. Po predanju, mesto je dobilo to ime jer je izvidnica cara Lazara na tom mestu trebalo da mu prenese utiske o turskoj vojsci pred Boj na Kosovu, a od mudrih ljudi ostade i ime Mudrakovac. Ovo mesto sa oko 3.000 duša ujedinilo se i uz pomoć dobrih ljudi sa strane podiglo crkvu posvećenu Svetoj Trojici.
U crkvi je starešina otac Ivan Cvetković i ovo je jedino mesto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi gde se svake subote posle večernje služi akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj, u paraklisu posvećenom ovoj ruskoj svetiteljki. Kažu da je Sveta Ksenija brza pomoćnica i čudotvorka i da pomaže svakome ko joj se u molitvi obrati za pomoć, a naročito ljudima koji traže zaposlenje.
Otac Ivan je poznat bar po još dve stvari, po hodočašćima na Kosovo i Metohiju i po duhovnom radu na internet blogu pouke.org. Svi vernici, koji imaju dileme i pitanja oko vere obraćaju mu se za pomoć i odgovor. Mudar čovek iz Mudrakovca.
