Vlast opet sprema zakon na štetu građana
Taman kada je izgledalo da se smirila situacija u srpskom pravosuđu i protest advokata konačno okončan,na pomolu su novi protesti. O tome za " Vest" govori član advokatske komore Zoran Ristić.
Da li će advokati, kako su najavili, opet u štrajk ako bude prihvaćen ponuđeni Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći?
- Da, jer ta verzija je suprotna Ustavu čiji član 67 decidirano kaže da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati i jedinice lokalne samouprave. Prema ovom nacrtu, pomoć pruža široki krug lica i organizacija, što preti katastrofalnom opasnošću partijskog monopola, a bez stručnog znanja.
Ko su predloženi pružaoci pomoći i kakva je opasnost za građane?
- Predložena su udruženja, javni beležnici, pravni fakulteti i drugi organi javne vlasti, a da se ne vidi ni motiv, ni razlozi za takav predlog. Ovo će se odraziti na građane, jer će dobijati loše savete od nedovoljno stručnih lica koja nisu položila pravosudni ispit i advokatsku zakletvu.
Ima li još mana u tom nacrtu?
- Treba, recimo, utvrditi i limit primanja građana, odnosno koja kategorija može dobiti besplatnu pravnu pomoć. Ova materija nalaže širu javnu raspravu, pa treba uključiti javno pravobranilaštvo, koje prima plate od države da je zastupa, ali treba da bude i zastupnik onih koji pune republičku kasu, a to su građani.
Kakav bi trebalo da bude novi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći?
- Treba videti kako su to rešile druge zemalje, ali ne kao u slučaju Zakona o javnim beležnicima koji je bio miks iskustava Francuske, Nemačke i još nekih država, pa smo dobili zakon najlošiji po građane. To iskustvo nateralo nas je da se bojimo da bi i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći mogao da šteti i stanovništvu. Lično smatram da se ovakvim predlogom Ministarstvo pravde sveti advokaturi zbog naše višemesečne obustave rada do koje je došlo zbog širokih ovlašćenja notara.
Zakon o notarima četvoromesečnim štrajkom uspeli ste da popravite.
- Da, ali se problemi opet pojavljuju, jer javni beležnici pokušavaju da se bave delatnostima koje prema zakonu nisu u njihovoj nadležnosti, poput ugovora o kupoprodaji i o poklonu koje uvode u svoje poslove na mala vrata. To rade mimo zakona, a Ministarstvo pravde žmuri na njihove postupke.
