Šešelj mora nazad u Hag
Žalbeno veće Haškog tribunala zatražilo je danas od Pretresnog veća da hitno opozove odluku o privremenom oslobađanju lidera SRS Vojislava Šešelja i naloži mu da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu, saopštio je danas Haški tribunal.
Žalbeno veće, takođe, poziva Pretresno veće da što je pre moguće, nakon što se Šeselj vrati u pritvorsku jedinicu, pruži stranama, Srbiji i Holandiji, mogućnost da budu saslušane u skladu sa Pravilom 65 B.
Od Pretresnog veća se traži i da nakon toga sprovede novu procenu uslova za Šešeljevo moguće ponovno privremeno oslobađanje, navodi se u saopštenju.
Žalbeno veće, na kraju, nalaže da uslovi Naredbe o privremenom puštanju na slobodu ostanu na snazi dok ne bude doneta naredba Sudskog veća kojom se ukida Šešeljevo privremeno oslobađanje u skladu sa sadašnjom odlukom.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozvao je Žalbeno veće da usvoji njegovu žalbu na odluku Sudskog veća o privremenom oslobađanju Šešelja i odbaci njegov zahtev da žalba Tužilaštva ne bude prihvaćena.
Pročitajte još:
* Šešelj: Bramerc je hrvatska marioneta
* Šešelj: Podržavam politiku Milorada Dodika
* Šešelj: Na proleće krećemo da rušimo vlast
- Šešelj nije potkrepio dokazima tvrdnju da žalba Tužilaštva nije zasnovana na validnim pravnim motivima - navodi se u podnesku koji je Bramerc uputio Žalbenom veću
Žalba Tužilaštva kojom se traži poništenje odluke o puštanju Šešelja na privremenu slobodu je primereno zasnovana na Šešeljevim javnim aktivnostima, koje podrivaju osnove za njegovo privremeno oslobadanje, ističe se u podnesku.
U takve aktivnosti ubrojane su Šešeljeve izjave da se neće dobrovoljno vratiti u Hag, što je izjavljivao u više navrata, pretnje osobama koje sarađuju sa Tužilaštvom, izjave koje su uvredljive za žrtve, kao i Šešeljeve izjave i ponašanje koji dovode u pitanje humanitarne razloge njegovog privremenog oslobađanja zbog zdravstvenog stanja.
Prvostepeno veće je pustilo Šešelja na privremenu slobodu u novembru prošle godine.
On je optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1993. godine.
U ukupno 14 tačaka optužnice, on se tereti za učešće u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovništvo u Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.
Odgovornost Šešelja se u osam tačaka optužnice kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti, a u šest kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
