Srbija kao džomba na putu
Fašizam nije pobeđen 1945. godine, kao što je postalo očigledno tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, rečeno je nedavno u Moskvi.
Ruska organizacija Fond strateške kulture održala je u Moskvi, u prostorijama Ruske državne Dume, krajem februara okrugli sto na temu "Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas."
Na okruglom stolu učestvovalo je osam istoričara i analitičara iz Srbije i Rusije, a jedan od učesnika na ovom skupu bio je penzionisani pukovnik Dragan Krsmanović, bivši načelnik Arhiva Vojske Jugoslavije. Povod za održavanje ovog okruglog stola bila je 70-godišnjica završetka Drugog svetskog rata.
- Fašizam u svetu nije poražen i on se na svetskoj sceni pojavljuje u novim oblicima. Rat se vodi u ekonomskoj, diplomatskoj, kulturnoj i medijskoj sferi. Posledice takve borbe su pogubne i one su nekada veće nego posle oružanih sukoba. Posle 2000. godine Srbija je ostala bez 400.000 stanovnika, privreda je razorena, vojska razoružana, najinteligentniji i najsposobniji mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom. Sve to što nam se desilo mogu da budu pripreme za novi rat. Srbija je uvek na putu zapadnjačke ekspanzije koja je davno definisana kroz "put na istok." Priključenje Evropskoj uniji bi značilo ekonomsko, političko i duhovno porobljavanje - kaže za "Vesti" Dragan Krsmanović.
Na skupu u Moskvi on je govorio o Srbiji u antifašističkoj borbi.
- Srbija je jedina zemlja koja je u Drugom svetskom ratu imala dva antifašistička pokreta. Na samom početku rata Tito je pokazao da je jedan od njegovih ciljeva borba za vlast. Na našim prostorima je vođen građanski rat u kome je najviše proliveno srpske krvi. Sa ove istorijske distance posmatrano, on je bio poslušnik Zapada i Istoka, a ne genijalni državnik koji je uspešno vodio našu bivšu zemlju. Uništavanjem srpske elite 1944. I 1945. godine srpsko društvo je obezglavljeno, pa su se u partiji najviše pitali abadžije i nesvršeni studenti - objašnjava Krsmanović.
Naš sagovornik posebno naglašava ulogu Britanije u Drugom svetskom ratu, ali i danas.
- U Drugom svetskom ratu kao navodno "kulturniji narod" Hrvati su uživali podršku Britanaca i Nemaca. To je bio samo nastavak politike koja se u Evropi sprovodi već dva veka, a osnovni cilj je bio da se suzbije uticaj "carske", potom "sovjetske", pa zatim Jeljcinove Rusije" i danas "Putinove Rusije". Danas se na Zapadu minimizira doprinos Crvene armije. Ljudi na Zapadu ne znaju da je Sovjetski Savez bio najveća žrtva i pobednik Drugog svetskog rata. U Evropi se proslavlja 9. maj kao Dan Evrope, a ne kao Dan pobede nad fašizmom.
Na nedavnu proslavu oslobađanja logora u Aušvicu nisu pozvani Rusi kao da oni nisu učestvovali u njegovom oslobađanju. Sedamdesetogodišnjicu završetka Drugog svetskog rata Srbija treba da obeleži i naznači učešće oba antifašistička pokreta. Srbi su oprostili svim svojim neprijateljima, Nemcima, Hrvatima, Bugarima i Mađarima samo ne mogu da oproste jedni drugima učešće u partizanima i četnicima. Krajnje vreme je da se taj sukob završi - kaže Krsmanović.
Srbija je često bila kamen spoticanja Zapada.
- Srbi su uvek bili džomba koju je trebalo preskočiti na putu ka imperijalističkim ciljevima, ali i predstraža na putu ka Rusiji. I danas Srbe posmatraju kao "male Ruse". Mi smo za Zapad ruski eksponent na Balkanu. Uvek ćemo biti osumnjičeni i uvek će nas tako posmatrati. Takav pogled na nas ne može promeniti ni najviši oblik saradnje sa NATO, ni ulazak u Evropsku uniju.
Krađa bubrega
Anja Filimonova, magistar istorijskih nauka, glavni i odgovorni urednik internet portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku, podsetila je na svirepe, po prirodi sasvim uporedive sa nacističkim, zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
- Videli smo nedavno u agencijskim vestima da je irački ambasador u UN zatražio od Saveta bezbednosti da istraži navode o krađi organa od strane džihadista Islamske države. Rekao je da su mnoga tela u masovnim grobnicama u Iraku bila bez bubrega ili drugih organa, odstranjenih hirurškim rezovima, a da su u Mosulu džihadisti pogubili desetak lekara zato što su odbili da učestvuju u krađi organa. Sve to zlokobno podseća na teške zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom na Kosmetu tokom rata 1999. godine.
