Žute ruže za Zorana
Demokratska stranka šetnjom od sedišta stranke u Krunskoj ulici do Aleje velikana obeležili su 12 godina od ubistva lidera stranke i premijera Zorana Đinđića.
Pročitajte još:
* Vučić položio venac na mesto ubistva Đinđića
Danas su poštu ubijenom premijeru odale i druge poltičke grupacije koje sebe takođe smatraju nosiocima i nastavljačima ideja Zorana Đinđića.
Tako je LDP Čedomira Jovanovića organizovao "Šetnju za Zorana" koja je krenula iz Simine ulice, preko Terazija, dvorišta Vlade Srbije do Aleje velikana na Novom groblju, a lider Nove stranke i premijer nakon ubistva Đinđića Zoran Živković položio je u jutarnjim časovima cveće na grob ubijenog premijera.
Nekadašnji lider DS i predsednik Republike, sada predsednik SDS Boris Tadić među prvima je položio rano jutros cveće na Đinđićev grob.
Cveće na spomen ploču u dvorištu srpske vlade položili su i članovi nekadašnje vlade Zorana Živkovića.
Atentatu na Đinđića 12. marta 2003.godine prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd-Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".
Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje u zemlji i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.
Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Još tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život. Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.
Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog lex specialisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.
