Srbija za dva veka donela 15 ustava
Srbija je od prvog Sretenjskog ustava iz 1835. menjala najviši pravni akt čak 15 puta, a to će morati i 16. put u naredne najviše četiri godine. Postavlja se pitanje zbog čega Srbija tako često menja ustave. Zašto mi ne možemo, poput Amerikanaca, koji su svoj Ustav doneli 1787. godine i dopunili ga sa samo 27 amandmana?
- Mnogi teoretičari analiziraju zbog čega srpsko društvo nije u stanju da napravi ustav koji će trajati, jer naši ustavi neobično kratko traju, tek desetak godina u proseku, što je karakteristično još samo za neke latinoameričke zemlje. Stručnjaci kažu da bi ustav trajao dugo on mora da bude napisan tako da ne zakiva društveni razvoj, a da ima dovoljno elemenata koji ograničavaju vlast. Cilj svakog ustava bi trebalo da veže ruke vlasti u ime slobode građana - smatra Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Važeći Ustav Srbije je manjkav iz mnogo uglova. Recimo, iz njega je nestala odredba da građanin ne može pasti u dužničko ropstvo, što je bio deo čak i komunističke ere.
Sporna preambula
Preambula Ustava Srbije je, kako tumači Bogoljub Milosavljević, prilično tvrda u delu o Kosovu.
- Tu je jasno navedeno da je ono deo Srbije i da su svi organi dužni da čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet zemlje u pokrajini, a ne zna se da li se prilikom pregovora u Briselu u tome malo odstupilo ili ne - kaže Milosavljević.
Ovo je zanimljivo baš u trenutku kad je čitava jedna evropska država (Grčka) pala u dužničko ropstvo, a Srbija ka njemu klizi bez ikakve namere da ustavom građane od toga zaštiti. U Ustavu Srbije se nigde ne pominje pravo na privatnost građana, što je takođe ogroman problem, smatraju stručnjaci. O tome ni reči neće biti danas kad Srbija obeležava Dan državnosti, odnosno dan kad je naša zemlja dobila prvi najviši pravni akt - Sretenjski ustav 1835. godine.
Ukoliko Srbija želi da do 2020. godine postane članica EU, država mora najkasnije do 2019. godine da promeni Ustav koji na prvom mestu mora da sadrži integrativnu klauzulu, gde će međunarodne obaveze Srbije biti iznad nacionalnog prava, rekao je predsednik Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić.
Da ustav mora da se menja slaže se i šef diplomatije Ivica Dačić. U srpskoj javnosti se nagađa da je pravi cilj promene Ustava brisanje famozne preambule koja definiše Kosovo i Metohiju kao sastavni deo zemlje. Ali, čak i da je to tačno, što ćemo tek saznati, to ni izbliza nije ni glavni ni jedini problem najvišeg pravnog akta Srbije.
- Srbija je tranziciona zemlja i izgleda da je Ustav iz 2006. pisan s ambicijom da društvene odnose konzervira na dugi rok. Ali, na primer, iako je u srpskoj politici dominantna težnja da se postane članicom EU, nema integrativne klauzule s propisima EU. Takođe, svi su za ljudska prava, ali Ustav nije predvideo njihovu čvrstu zaštitu. Ljudska prava su prava tek ako se uživaju. To vam je kao sa mišićima, ako se ne koriste, oni atrofiraju - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Problem srpskog Ustava je i Ustavni sud, ističe Šabić i naglašava da je predviđeno da USS odluke donosi većinom, odnosno sa osam od 15 članova.
SVI NAŠI USTAVI
* Sretenjski ustav 1835.
* Ustav Srbije 1838.
* Ustav Srbije 1869.
* Ustav Srbije 1888. (uvedena parlamentarna monarhija)
* Ustav Srbije 1901.
* Ustav Srbije 1903.
* Vidovdanski ustav 1921.
* Septembarski ustav 1931.
* Ustav FNR Jugoslavije 1946.
* Ustavni zakon 1953.
* Ustav Jugoslavije 1963.
* Ustav Jugoslavije 1974.
* Ustav SR Jugoslavije 1992.
* Ustavna povelja Srbije i Crne Gore 2003.
* Ustav Srbije 2006.
- Ali, postoje odluke koje donosi i takozvano Malo veće od tri člana i to je veoma problematično - dodaje Šabić.
Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović ističe da su izmene Ustava nužne usled prijema država u članstvo EU.
Profesor Bogoljub Milosavljević navodi da promena ustava zbog EU nije komplikovana stvar, jer samo treba da se prizna ustavom pravna snaga, odnosno važnost pravnog poretka EU.
- To je jedna vrsta ograničenja suvereniteta. Ulaskom u EU zemlja članica mora da prizna da su evropski akti jači od njenih zakona. I to je osnovna stvar - naglašava Milosavljević.
Od Sretenja do "noćnog" ustava
Prvi ustav Srbija je dobila 1835. godine i za to vreme se smatrao veoma modernim aktom. Aktuelni Ustav je donet na kontroverzan način, bez ozbiljne javne rasprave i na brzinu, a karakterisao ga je veoma nategnuti referendum koji je trajao dva dana, 28. i 29. oktobra 2006, pa ga je čak i uz takvo silno natezanje podržalo tek 53 odsto građana, uz sumnje šta se događalo u noći između dva referendumska dana.
Velika povelja slobode
Ove godine navršava se 800 godina od prvog ustava u svetu - Velike povelje slobode. Dokument pod nazivom Magna carta libertatum, doneo je 1215. godine, na jednoj livadi kraj Londona, engleski kralj Jovan bez Zemlje, koji je na prestolu nasledio starijeg brata, slavnog Ričarda Lavlje Srce. Velika povelja je bila rezultat duge borbe između kralja i feudalaca, pre svega njihovog zahteva da kralj ne može samoinicijativno i samostalno da razrezuje dažbine. Ali, sadržala je i značajna prava za obične ljude.
