INA ostaje bez imovine u Srbiji
Hrvatska naftna kompanija INA podnela je žalbu pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu na presudu od 18. juna prošle godine prema kojoj je INA ostala bez imovine u Srbiji! Reč je o 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta koje su po raspadu Jugoslavije prevedena u vlasništvo novoformiranog Beopetrola, da bi 2003. ta imovina bila prodata ruskom Lukoilu za 117 miliona evra.
Hrvati imovinu procenjuju na 200 miliona evra, a ukoliko se presuda potvrdi i na najvišoj sudskoj instanci Srbije, poslednje pravno utočište za INA biće Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Kompanija INA je 2005. godine pokrenula postupak zbog poništenja ugovora između srpske Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda Srbije, s jedne, i Lukoil Jurop Holdings i Lukoil Internešenel GmbH, s druge strane.
Predmet se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu, a INA je postupak pravosnažno izgubila, saopštila je zagrebačka kompanija.
Akcijski fond Srbije u sporu je zastupao advokat Sava Anđelković koji je odbranu zasnovao na tezi da INA nije zainteresovana strana da bi uopšte mogla da zatraži raskid ugovora s Lukoilom.
- Mada nije prikladno da ja to govorim kao zastupnik u sporu, INA je potpuno pogrešno postavila svoj zahtev. Zainteresovane strane koje su mogle tražiti poništenje ugovora su isključivo Lukoil, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond. Ne znam koji je bio cilj INA u ovom postupku, ali sredstvo im je bilo potpuno pogrešno - kazao je Anđelković i dodao da je rešenje Privrednog suda u ovom sporu potvrdio i viši, Privredni apelacioni sud.
Anđelković je podseti da je u privatizaciji Beopetrola došlo do prodaje akcija, te da imovina poput zgrada, zemljišta i opreme nije bila predmet trgovine.
- Ali INA može da dobije ono što joj pripada u postupku primene Bečkog sporazuma o sukcesiji SFRJ, "aneksa G", koji reguliše pitanje imovine poduzeća na teritorijima drugih jugoslovenskih republika, odnosno današnjih država - napominje Anđelković.
Da bi se to dogodilo, Srbija i Hrvatska bi morale da potpišu sporazum prema kojem bi se popisala imovina svih srpskih, odnosno hrvatskih preduzeća "zarobljenih" u drugoj državi, što je malo verovatno da će se ikada dogoditi.
- Bojim se da nema političke volje sa obe strane za to - zaključuje Anđelković.
Sudiće i Strazbur
Zvanični Zagreb se poziva na na činjenicu da oštećene firme uglavnom nisu imale pravo svojine 1990. godine, odnosno to pravo nije bilo upisano u zemljišnim knjigama. Time se zanemaruje da u pravnom sistemu Jugoslavije nije postojalo pravo svojine na nepokretnostima, već samo državno ili društveno vlasništvo, dok su postojala samo pravo korišćenja. A ta pravna ovlašćenja Sud u Strazburu priznaje kao svojinska.Sporne milijarde evra
Prema procenama srpske Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. U Hrvatskoj je od prognanih Srba i firmi ostala imovina vredna nekoliko milijardi evra. U ovu vrednost ubraja se evidentirana imovina od oko 400 preduzeća.
