Balkan uvlače u hladni rat
Uspešna diverzija Južnog toka dala je krila Vašingtonu da saseče i put najavljenog gasovoda Turski tok ka Evropi, s naumom dalje izolacije Rusije i slabljenja njenog uticaja, prvenstveno u Srbiji i na Balkanu.
Na ovakav scenario ukazuju analitičari s obe strane Atlantika, tražeći potvrdu u stavu Evropske unije da "nije ostvarljiv" ni rusko-turski gasovod, za koji su Moskva i Ankara već utvrdile rutu do grčke granice i dalje ka Evropi, sa ciljem Rusije da zaobiđe Ukrajinu. Ovu strategiju Vašingtona i njihovih saveznika u EU, stručna javnost vidi kao novi hladni rat, ocenjujući da Beogradu i Sofiji koji su već platili najveću cenu obustave Južnog toka preti novi energetski nokdaun.
Srbija da vodi računa o sebi
Slobodan Erić smatra da Srbija treba da vodi računa o sebi i sopstvenim interesima, a ne da od 2000. do danas istrajava na skandaloznom neoliberalnim reformama MMF-a koje će je dovesti u položaj da sve rasproda i da više ne može da zarađuje.- Na spoljnom planu Beograd mora da se rukovodi reciprocitetom i okrenuti se državama poput Rusije i nekih u EU koje nisu priznale Kosovo, a ne onim državama koje bi da ga otcepe - kaže Erić.
Da je cilj izolacija Rusije, potvrda je američka diplomatska ofanziva na zemlje Srednje i Južne Evrope. Državni sekretar SAD Džon Keri je u energetskim ruskim putevima ključno važnoj Bugarskoj ponudio pomoć u oslobađanju od Moskve, a Hrvatskoj je obećana izgradnja terminala za tečni gas na Krku. NATO ističe rešenost da pomogne Crnoj Gori kako bi ove godine krenula u pregovore o članstvu u toj alijansi.
SAD su, kako smatra dugogodišnji jugoslovenski i srpski ambasador Dušan Simeonović, u naglašenoj ofanzivi sužavanja ruskog interesa na Balkanu i istočnom Mediteranu. On ističe da je u njihovoj strategiji Srbija važna zbog geostrateškog položaja i odnosa sa Rusijom i sa Republikom Srpskom.
- Vidimo na delu jaku američku kampanju od Sofije do Podgorice i Zagreba. U tom naletu i sukobu sila Srbija bi mogla da bude kolateralna šteta po onoj indijskoj poslovici "kada se slonovi tuku, strada trava". Srbija se istrošila u propalom projektu Južnog toka, kao i Bugarska koja će to lakše podneti, jer je članica EU. Zato je neophodna velika veština srpske vlade da se izvuče iz ovakve političke i ekonomske situacije - objašnjava za "Vesti" ovaj dugogodišnji diplomata u penziji.
EU jeste, prema rečima ekonomske analitičarke Ruže Ćirković stavila do znanja Rusiji mišljenje u vezi s Turskim tokom, ali to prema njenim rečima nije uslovljavanje Brisela, već poruka da je ovaj energetski tok ekonomski neisplativ.
- Rusko-ukrajinski ugovor ističe 2019. i jugoistočna Evropa posle toga ostaje bez rešenja. Mora se naći rezervna varijanta, ali sam bog zna šta će biti do tada, jer su i Zapad i Rusija u ofanzivi, pa je pitanje kakvo prestrojavanje zemalja će se dogoditi i kako će se cela ta situacija složiti - objašnjava Ćirković za naš list.
Grčka kost u
zapadnom grlu
- Vlada Srbije je pred velikim iskušenjima na međunarodnom planu koja verovatno čekaju i Grčku. Zanimljivo je pratiti kako će SAD gaziti preko dogovora Rusije i Turske, ali i kako će reagovati nova vlast u Grčkoj do čijih granica treba da bude sproveden tok gasa. Vidimo da se Atina suprotstavlja novim jačim sankcijama EU. Može da se desi da će EU gušiti Grčku kao zmija žabu, pa ćemo videti kako će se Atina odupreti pritisku SAD i EU oko energetskih tokova - ukazuje Dušan Simeonović.
Geopolitički poznavaoci ukazuju da i Nemačka smatra da su potrebni napori da se Srbija i Zapadni Balkan "ukotve" u proces ugrađivanja u EU. Nedeljnik 'Špigl" je preneo poverljivi dokument nemačkog Ministarstva inostranih poslova u kojem se kaže da Moskva "vojnom saradnjom i isporukama gasa nastoji da Srbiju tešnje priveže uz sebe".
Izraz novi hladni rat je, prema mišljenju vojnog analitičara Zorana Dragišića prejak, jer nema kao nekad istočnog Varšavskog pakta.
- Danas su dva pola SAD i Rusija koja pokušava da ponovo bude Sovjetski Savez, odnosno da proširi uticaj i vrati se na svetsku scenu kao evidentno velika sila. Zapad nije spreman da joj dopusti, pa je situacija eskalirala sa Ukrajinom preko koje ide ruski gas ka Evropi. Time je izvršen i udar na ekonomsku snagu koja uglavnom počiva na energentima - pojašnjava Dragišić i ističe da su i ideja uspostavljanja Južnog toka i propast tog projekta bili politički motivisani.
Američka fondacija Heritidž smatra da Balkan ostaje područje nestabilnosti i pozivca se na austrougarskog ministra Benjamina Kalaja da balkanske državice treba držati zavađene i tako njima vladati.
- Rusija je podržala protivljenje Srbije nezavisnosti Kosova da opravda poteze na Krimu, u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Sada nije vreme da joj se dozvoli da spreči napredak Balkana ka EU, već je u interesu SAD da održi Balkan na putu ka transatlantskoj zajednici - navodi Heritidž.
Dragišić smatra da je za Beograd opasno vezivanje sa Rusijom koja u ovom momentu ne može ni sama sebi da pomogne. On ukazuje da bi prestrojavanjem ka istoku Srbija za primer drugim državama, dobila ozbiljne batine od Zapada.
SAD su, prema oceni glavnog urednika "Geopolitike" Slobodana Erića, namerene da Rusiji preseku sve kanale, da poremete odnos Moskve sa Berlinom i Parizom i rasture tu do sada stabilnu trojnu osovinu.
- Vašington ne želi nikakav dogovor, što pokazuje i zaustavljanje Turskog toka, ali i da su sve primedbe na prethodni Južni tok bile u cilju sečenja veza sa EU. Sa druge strane, to je i privredno onesposobljavanje Rusije koja najveći prihod ima upravo od prodaje gasa - objašnjava Erić za "Vesti".
Mađari bi sa Rusijom i Turskom
Mađarska je spremna na pregovore sa Ankarom o učešću u ruskom projektu isporuke gasa Evropi preko Turske, poručio je šef diplomatije te zemlje Peter Sijarto.
- Od otkazivanja projekta Južni tok tražimo druge prilike. Rusija planira da gas sprovede preko Turske i želeli bismo da o tome što pre počnemo pregovore - kazao je Sijarto tokom posete Turskoj dodajući da alternativu vidi u isporuci preko Grčke, Makedonije i Srbije.
