Kosti srpskih heroja završile kod Albanaca
Kada su početkom prošle godine, komunalci u južnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Bair, slučajno iskopali 16 muških skeleta, Srbi na severu Kosova bili su gotovo sigurni da su konačno pronađeni ostaci njihovih predaka koji su 1916. godine, predvođeni Kostom Vojinovićem Kosovcem, u dolini Ibra, podigli i proširili Toplički ustanak.
Okupatorska austrougarska vlast osudila je hrabre ustanike na smrt i javno ih je, da bi srpskom narodu uterala strah u kosti, obesila u Kosovskoj Mitrovici.
- Moj pradeda Nikola bio je jedan od obešenih ustanika. U porobljenoj Srbiji digao se protiv Švaba i Bugara i završio je na vešalima, nikada nismo saznali gde su njegove kosti. Kada je u južnom delu Kosovske Mitrovice pronađeno 16 skeleta bili smo gotovo sigurni da su to kosti naših predaka, tražili smo da se izvrši DNK-a analiza kako bi naše pradedove dostojno sahranili i zapalili im sveću. Na žalost, nije bilo dobre volje ni na albanskoj, ali ni na srpskoj (beogradskoj) strani da ih identifikujemo i prebacimo u rodna sela i dostojno sahranimo - kaže Mirko Jovanović iz Sočanice kod Leposavića.
Uroša ubila banda Albanaca
Kosta Vojinović i njegova desna ruka Uroš Kostić Rudinac izbegli su hapšenje i streljanje, ali, nažalost, nisu do kraja zajedno ratovali.
Iskusni komitski vođa Uroš Rudinac svojom četom krstario je Rogoznom, želeo je da, pre vešanja, oslobodi svoje zatočene drugove, ali je mučki ubijen 28. januara 1917. Ubio ga je sa svojom bandom tadašnji kriminalac i robijaš Arif Lisica.
- Apelovali smo na albansku vlast u južnom delu Mitrovice da utvrdi čiji su skeleti, nudili smo i pomoć, ali nikakvog odgovora nije bilo. Ne znamo gde su kosti završile, verovatno su negde ponovo zakopane bez ikakvog obeležja. Insistiraćemo da se ovaj slučaj rasvetli do kraja - kaže Dragan Jablanović, predsednik opštine Leposavić.
U prvoj polovini avgusta 1916. godine Kosta Vojinović je u Leposaviću okupio ugledne seljake i rudare: Uroša Kostića Rudinca, Aleksandra Pipera, Vlajka Vladisavljevića, Proku Planića i Radomira Gašića. Njih petorica formirali su Ibarsko-kopaonički komitski odred, imali su štambilj i zastavu na kojoj je pisalo "Sloboda ili smrt".
- Pre odlaska u Toplicu Kosta Vojinović je u dogovoru sa Urošem Kostićem organizovao sastanak u kući prote Vićentija Simića iz Sočanice. Okupili su se najhrabriji i dogovorili da se na dati znak udari na Kosovsku Mitrovicu, na policijsku stanicu i opštinu u Ibarskoj Slatini. Akcija je, međutim, provaljena, a austrougarske vlasti su preko noći blokirale ceo kraj i pohapsile sve muškarce koji mogu da nose pušku - kaže Budimir - Budo Kostić, profesor iz Sočanice, gde se danas nalazi spomen-soba, kojom se ovaj kraj delimično odužio hrabrim ustanicima.
- Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan. Na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.
- Smrtna kazna izvršena je 30. januara 1917. godine u centru Kosovske Mitrovice. Sveštenik Vićentije Simić uspeo je da svojim drugovima poslednji put kaže: "Naš život će sada biti prekraćen, ali za istinu i slobodu nije teško umreti, braćo moja." Na 20 godina teške robije osuđeno je 26 ljudi, desetorica su dobila po 15 godina, a na desetogodišnju robiju upućeno je i 12 maloletnika. Mnogi su umrli u Lipotaru i drugim kazamatima u Mađarskoj, a samo mali broj se vratio u rodnu Sočanicu - naglašava profesor Kostić.
Uvek protiv okupatora
Maloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.
