Priština otima i Trepču!
Nakon što je formiranjem Elektrodistribucije Sever pripremila teren za preuzimanje Gazivoda i velike trafo-stanice Valač kod Zvečana, Vlada Kosova sprema se da što pre preuzme topionicu i rudnike Trepča na severu Kosova. Ako ova tri ključna srpska resursa pređu u ruke Albanaca, a male su šanse da se to ne desi, Srbi na severu Kosova ostaju bez igde ičega - moći će jedino da, ako je imaju, čuvaju stoku po Rogozni i Kopaoniku ili kopaju njive u dolini Ibra.
Na Skupštini Kosova, zakazanoj za danas, Trepča će bez saglasnosti Srba i bez dogovora sa Srbijom, koja je na papiru još vlasnik Topionice u Zvečanu, Flotacije Kopaonik u Leposaviću i rudnika Belo brdo, Crnac, Koporić i Žuta prlina podno Rogozne i Kopaonika, postati javno preduzeće države Kosovo, koje će biti očišćeno od srpskih radnika, dugova Srbiji od 400 miliona evra i bilo kakvih obaveza (isplate akcija) prema Srbiji i Srbima, koji žive na severu Kosova i Metohije.
Topionica u Zvečanu godinama ne radi, odlukom međunarodnih faktora u stanju je mirovanja, ali rade Flotacija Kopaonik u Leposaviću i rudnici Belo brdo i Crnac koji upošljavaju oko 2.000 radnika, izvoze (poluilegalno) olovo-cinkani koncentrat i izdržavaju nekoliko hiljada srpskih porodica u Leposaviću, Lešku i Zvečanu.
Zlatibor Đorđević, predsednik Udruženja Stara Srbija, optužuje aktuelnu vlast u Srbiji da je sever Kosova još davno predala Albancima.
- Ako izgubimo Gazivode, Trepču, Valač, pogon Lole u Lešku i fabriku Simpa u Zubinom Potoku, ostaćemo bez 3.300 radnih mesta, značajnih prihoda i perspektive. Jedino će nam preostati da se mirno spakujemo i odemo s Kosova i Metohije. U tom slučaju ne treba nam ni Zajednica srpskih opština koja će, kako poručuju iz Prištine, imati status ribolovačkog društva, niti Briselski sporazum, niti bilo kakvi pregovori - ističe Đorđević.
Kopovi ispod Kopaonika i Rogozne
Rudnici Belo brdo i Crnac, koji i danas rade, imaju samo "ulaze" na teritoriji opštine Leposavić, odnosno severnog Kosova, a kompletna ruda vadi se ispod Kopaonika i Rogozne na teritoriji Srbije. Oba rudnika prebogata su olovom i cinkom u kojima ima i puno srebra, uz bolju topionicu i dobar izvoz samo ova dva rudnika mogla bi, sa Flotacijom u Leposaviću, da hrane bar 10.000 žitelja severnog Kosova.
Doskorašnji predsednik Privredne komore severnog Kosova i direktor firme Lola-fot u Lešku Vukoje Vukojević kaže da premijer Vučić samo "pere zube" i da Trepči više nema spasa.
- Kao i sve drugo, i Trepča je predata Albancima Briselskim sporazumom, nema tu više nikakvih pregovora, sve je to, nažalost, deo jedne strategije integracije Srba sa severa u nezavisno Kosovo. Da je htela da spasava Trepču i drugu imovinu na Kosovu, Srbija je za to imala dovoljno vremena. Još 2003. godine Unmik nam je nudio da privatizujemo i postanemo vlasnici svih firmi na severu Kosova, molili smo državu i apelovali da nam pomogne, nisu bili zainteresovani, nisu hteli ni da nas čuju, kao da su apeli dolazili iz Kine. Da je tada izvršena privatizacija, sada bismo samo proverili da li je bilo diskriminacije (recimo, da li je smenjen direktor Albanac ili su privatizacijom otpušteni Albanci), a pošto Albanaca nije ni bilo na severu Kosova, samo bismo verifikovali privatizaciju i sva preduzeća danas bi bila u vlasništvu Srba - kaže Vukojević i naglašava da sudbina Trepče čeka i njegovu uspešnu firmu koja je nekada bila deo sistema "Ivo Lola Ribar".
Kasno se setili privatizacije
Više od 3.000 radnika u rudniku Trepča na Kosovu najavilo je da će danas početi štrajk koji će trajati dok se ne reši pitanje vlasništva rudnika, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin.
Ministar privrede Željko Sertić je rekao da će Agencija za privatizaciju Srbije ukoliko Priština ostane pri svom stavu pokrenuti postupak privatizacije rudnika Trepča. On je podsetio da su na spisku od 502 preduzeća za privatizaciju bila i preduzeća s Kosova, ali da je Vlada Srbije to obustavila poštujući sporazume i dogovore i nadajući se daljim pregovorima. Sertić je naveo da je prethodno bilo poslato šest pisama o nameri u vezi s rudnikom Trepča, a među njima su bile i četiri strane kompanije - iz Mađarske, Švajcarske, Kanade i SAD. Sertić je podsetio da je rudnik Trepča više od 55 odsto u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije kao i na to da u vezi s Trepčom postoji potraživanje od oko 400 miliona evra. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić poručio je da je Srbija uz radnike Trepče, istakavši da je nedopustivo da Priština povlači jednostrane poteze. On je naveo da rudnik Trepča svoje resurse crpi iz žila koje su u centralnoj Srbiji.
Veruje se da ni Albanci neće dugo gazdovati Trepčom jer su na ovdašnje olovo i cink u kojima ima i puno srebra oko odavno bacili moćnici iz sveta koji su intenzivno radili na bombardovanju Srbije i Kosova i Merohije. Kao budući vlasnici već su pominjani Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Bedžet Pacoli i bivši američki ambasador u Prištini Kristofer Del.
Po mišljenju mnogih, Srbija je i bombardovana zbog kosovskih resursa, pre svega ugljenokopa, Starog trga, Trepče i brojnih rudnika.
Farsa s Amerikancima
U maju prošle godine tadašnji ministar u Vladi Srbije Milan Bačević pompezno je najavio strateško partnerstvo Trepče i američke korporacije Nju dženerejšen pauer (NGP), izgradnju nove topionice, saniranje postojećih i otvaranje novih rudnika na severu Kosova. Iz Prištine su još tada tvrdili da Srbija ne može da trguje "njihovom" imovinom, a odmah potom Bačević i Vlada Srbije su "zaboravili" na partnerstvo s Amerikancima.
Stranci sada samo dolaze po "svoje", ostalo je još samo da se Francuzi, Nemci, Amerikanci i Englezi dogovore ko će šta da prigrabi, kaže jedan od starijih Srba sa severa Kosova koji pamti vreme pre Drugog svetskog rata kada je Trepča bila "francuska" i "engleska".
Žrtve političkih manipulacija
Sa zajedničke sednice sindikata i menadžmenta Trepče javnosti je prosleđeno saopštenje u kome se, između ostalog, kaže da "Srbi i Albanci iz istorijskog iskustva dobro znaju da su oni uvek bili žrtve kada je Trepča bila u fokusu političkih sukoba i manipulacije".
"Kompanija koja je oduvek, a pogotovu u ovom periodu, najvažniji i daleko najveći privredni subjekt i koja svojim proizvodnim aktivnostima omogućava egzistenciju ogromnom delu srpske populacije, pre svega na severu KiM, namerava se, bez ikakvog pravnog osnova, podvesti pod nadležnost Vlade Kosova i time dovesti u potpuno zavisan položaj. Na ovaj način se potpuno destabilizuje kompanija čiji radnici ne mogu da prihvate jednostrano iskazanu političku volju i zakonske akte koji imaju karakter pravog nasilja", navodi se u saopštenju.
